Рекорд извоза на Косово*, потенцијал економске сарадње велики

БЕОГРАД: Робна размена Србије и Косова у прва два месеца ове године већа је него у истом периоду 2018. године која се сматра рекордном, рекао је данас руководилац Центра за регионалну сарадњу у Привредној комори Србије (ПКС) Александар Радовановић.
Kosmet, Kosovska Mitrovica/F. Bakic
Фото: Ф. Бакић/Косовска Митровица

На данас одржаном вебинару чија је тема била "Економска сарадња Србије и Косова* у контексту регионалног тржишта" он је навео да вредност пласмана из централне Србије почетком ове године била 52,9 милиона евра што је за 2,7 милиона више него 2018. године.

Током онлајн представљања анализа сарадње, коју је израдила Радна група Националног конвента о Европској унији за Поглавље 35, Радовановић је додао да је пласман са Косова већи за милион евра него у јануара и фебруару 2018. године.

Говорећи о ефектима иницијатива о развоју економске сарадње у региону Западног Балкана, он је оценио да је иницијатива "Мали Шенген" позитивно утицала, јер је одблокирала друге иницијативе.

Подсетио је да је позив Приштини за приступање "Малом Шенгену" и даље отворен и напоменуо да је то и обавеза по Вашингтонском споразуму.

Радовановић је истакао да би приступање било корисно за Косово јер би уласком у Мали Шенген постало партнер, што би допринело релаксирању односа и циљевима о слободном кретању људи, роба, услуга и капитала унутар региона.

Сарадња комора Србије и Косова, и кроз заједничку комору региона кроз мото "Бизнис испред политике", је на решавању конкретних проблема привреде и преко заговарања решења којима се отклањају баријере код доносилаца политичких одлука, навео је он.

Додао је интерес Србије да више робе стигне са Косова, али су препреке изостанак договора око неутралног за обе стране декларисања порекла те робе, односно неодговарајућа структура привреде на Косову.

"Ми ту предлажемо решења, да декларисање робе буде статусно неутрално, и обострано прихватљиво са ''Косово'', што би омогућило пословања обе стране на равноправним основама", рекао је он и нагласио да је став ПКС да привредници са Косова треба да имају слободан приступ тржишту Србије.

Додао је и да наше институције на тендерима не признају документа које компаније са Косова прилажу јер су документа Приштине, као и да постоје проблеми у транзиту робе посебно ка Босни и Херцеговини.

Он је навео да две трећине пласмана робе из централне Србије на Косово чине машине, средства за рад и сировине.

Радовановић је истакао да су, поред отворених, бројни проблеми решени уз подршку привредних комора Србије и Косова, али и нагласио да су то решења помоћу "штапа и канапа", подвукавши да нису трајна.

Коаутор Анализе Марко Савковић из Београдског фонда за политичку изузетност оценио је да економске интеграције имају потенцијал да буду једина добра прича ове године из региона Западног Балкана.

Он је истакао да уз даље укидање административних препрека за пословање долази до изражаја потенцијал раста унутар региона, а то омогућава и убрзање у правцу ЕУ интеграција.

Изнео је податке да је економска размена привреда Србије и Косова имала раст до 2018. године, да би се после периода када је била под утицајем одлуке Приштине о увођењу царина од 100 посто, сада вратила на 70 одсто раније.

Препреке расту размене су статусна, односно политичка питања, оценио је он.

Истакао је као поље могућег раста заједничко инвестирање кроз отварање погона на Косову, односно улагања у ски центар Брезовицу и навео пример Бел Медике која је инвестирала у здравствени центар у Грачаници.

Он је истакао да су приоритети нове владе Косова раст, запошљавање и реиндустријализација што је тешко замислити да ураде без везивања за глобалне ланце вредности и стране инвестиције.

Оценио је да је за то неопходно учешће Косова у нечему што ће постати заједничко тржиште региона.

Савковић је изнео и препоруке наведене у анализи економске сарадње које се крећу од институционализације иницијативе Мали Шенген, преко потпуне примене до сада постигнутих споразума, до уклањања препрека за наступ фирми на тендерима и наставка гостовања на привредним сајмовима.

Коаутор Анализе Никола Буразер из Центра за савремене политике оценио је да су прилике показале да процес развоја економске сарадње Београда и Приштине није резистентан на политику.

"Пример су царине од 100 посто које је увела Приштина, а где је политика нађачала економску логику. Уосталом да се последњих 30 година водило економском логиком другачије би регион изгледао", рекао је он.

Додао је да процес ЕУ интеграција олакшава да економија добије важније место у региону јер се држава региона осећају обавезним да прихвате инцијативе.

Како је оценио, проблем у региону је и даље неповерење према иницијативама које покрену саме државе.

"Западни Балкан је заглављен у процесу ЕУ интеграције, сви смо далеко од чланства. Економија не би требало због тога да стане. Требало би да се на некој економској основи интегришемо без обзира што је чланство далеко", закључио је он.

Координатор за преговарачко поглавље 35 при Националном конвенту о ЕУ Драгиша Мијачић оценио је да економија нема снагу да надвлада политичка и идентитетска питања у односима Београда и Приштине.

"Док се не реше суштински битна политичка питања, економија ће бити њихов талац", рекао је он.

Додао је да је економија битна јер доноси радна места и бољи квалитет живота па је зато важно радити на јачању међусобних односа и регионалне сарадње.

EUR/RSD 117.5668
Најновије вести