Од укупно враћених објеката, у војвођанским локалним самоуправама су 1.133. Другим речима, сваки шести враћени објекат је у Војводини. Највише објеката у покрајини враћено је у Новом Саду – 464, затим у Суботици – 136, Панчеву – 122, Зрењанину – 92, Сомбору – 64. У Кикинди је враћено 45 објеката, Сремској Митровици 35, Руми и Вршцу по 32, Сенти 20, Србобрану 17, Ковачици 16, Кањижи 15, Шиду и Инђији по 11, Ади десет. У Кули је девет објеката враћено старим власницима или наследницима, у Бачкој Тополи осам, Бечеју седам, Белој Цркви и Ковину по шест, Новом Кнежевцу и Сремским Карловцима по пет, а у Врбасу, Жабљу и Бачком Петровцу по четири. У Апатину, Петроварадину и Старој Пазови враћена су по три објекта, у Алибунару, Темерину и Новом Бечеју по два, док је у Новој Црњи и Пећинцима старим власницима или наследницима враћен по један објекат.
Како су за „Дневник” објаснили у Агенцији за реституцију, до сада је враћено око 95 одсто одузете имовине коју је било могуће вратити у натуралном облику, осим пољопривредног земљишта јер је до сада старим власницима или наследницима враћено нешто више од 30.000 хектара. Очекује се да ће до краја године бити враћено још 10.000 хектара, а у наредне четири требало би да буде враћено целокупно одузето пољопривредно земљиште.
За преосталу имовину за коју су стари власници или њихови наследници у законском року поднели захтев за повраћај, а за коју је процењено да не може бити враћена у натуралном облику, Агенција за реституцију већ доноси решење, која нису потпуна и којима се утврђује право на обештећење. Разлог за то је, како истичу у Агенцији, у томе што је, да би у решењу којим се утврђује тачан износ обештећења, начин и рокови исплате, било све то наведено, неопходно да се утврди коефицијент обештећења који, у складу са Законом о враћању одузете имовине и обештећењу, утврђује Влада Србије на предлог Министарства финансија. Будући да би исплата обештећења требало да почне 15. децембра, Влада Србије би то морала да уради што пре.
То заправо значи да Агенција не може донети решење о коначном износу обештећења све док се не утврди коефицијент и основни елементи обвезница, објашњава Ивана Живковић из Агенције за реституцију.
Како објашњава, коефицијент обештећења се множи основицом обештећења, која је наведена у решењу о праву на обештећење, а износ је утврђен на основу процене Пореске управе.
Тек након одређивања коефицијента, Агенција ће доносити решења на основу којих ће подносиоци захтева моћи да наплате обештећење за одузету имовину, закључује Живковић.
Агенцији за реституцију је у законском року, од 1. марта 2012. године до 3. марта 2014, за повраћај одузете имовине стигло 76.726 захтева. Више од 90 одсто их се односи на пољопривредно, грађевинско и шумско земљиште. Потражује се и велики број кућа – 11.302, стамбених зграда – 5.413, станова – 3.032, пословних објеката – 2.104, салаша – 1.233, млинова – 958, фабрика – 837, хотела – 303, биоскопа – 88, воденица – 12, хидроелектрана – 42...
Иначе, Агенција за реституцију је проценила да је основица обештећења за одузету имовину коју држава не може да врати у натуралном облику већ мора да се обештети – 13.685.522.511 евра. Законом је предвиђено да држава на име обештећења издвоји две милијарде евра и тај износ ће бити подељен с укупном вредношћу који је утврдила Агенција за реституцију. Максималан износ који бивши власник одузете имовине или правни наследник могу добити као обештећење је 500.000 евра, без обзира на тржишну вредност имовине. Обвезнице ће имати рок доспећа од 12 година од дана доношења решења Агенције за реституцију.
Љ. Малешевић
