Агенција за реституцију је у законском року, који је био од 1. марта 2012. до 3. марта 2014. године, за повраћај или обештећење стигло 76.726 захтева. Поред држављана Србије, захтеве су поднели и страни држављани из 36 земаља. Они су укупно поднели 2.671 захтев, од чега је највише стигло из Немачке – 593, Аустрије – 564, Мађарске – 401, САД – 144.
Према објашњењу Иване Живковић из Агенције за реституцију, ова установа је при крају враћања одузете имовине у натуралном облику, а већ увелико ради на решењима за бивше власнике или правне наследнике којима ће бити исплаћено обештећење односно обвезнице.
По досадашњој процени до сада је враћено око 95 одсто имовине коју је било могуће вратити у натуралном облику, осим пољопривредног земљишта где је до сада враћено око 33 хиљада хектара. Имајући у виду досадашњу динамику у раду, те посебно чињеницу да је у међувремену донета Уредба о критеријумима за враћање пољопривредног и шумског земљишта у својини Републике Србије на подручју катастарских општина у којима је након одузимања имовине спроведен поступак комасације, односно арондације, очекујемо да ће до краја 2018. године бити враћено још 10.000 хектара пољопривредног земљишта, а у наредне четири године требало би да буде враћено сво пољоприведно земљиште, рекла је за “Дневник” Ивана Живковић.
Наша саговорница указује да поред решења Агенције за реституцију којима се имовина враћа у натуралном облику, ради се и на доношењеу решења којима се утврђује право на обештећење за имовину која се не може вратити у натури.
Од укупног броја поднетих захтева за повраћај имовине највише се, преко 90 одсто, односи на пољопривредно, грађевинско и шумско земљиште.
Тражи се и велики број кућа – 11.032, стамбених зграда – 5.413, станова – 3.032, пословних објеката – 2.104, салаша – 1.223, млинова – 958, фабрика – 837, хотела – 303, штампарија – 107, биоскопа – 88, хидроелектрана – 42, воденица – 12 , брода – 3...
Да би се донела ртешења којима се утврђује тачан износ обештећења, начин и рокови исплате, неопходно је да се утврди коефицијент обештећења, а у који у складу са Законом о враћању одузете имовине и обештећења утврђује Влада Србије на предлог Министарства финансија. Исплата обештећења требало би да почне 15. децембра ове године, указује Ивана Живковић.
То, пак, значи да би Влада Србије пре тог датума, односно 15. децембра, требала да утврди коефицијент обештећења , као и основне елементе обвезница, износ емисије, као и услове дистрибуције и наплате обвезнице, указује наша саговорница. Дакле, Агенција не може да доноси решења о коначном износу обештећења све док се не утврди коефицијент и не утврде основни елементи обвезница. Коефицијент обештећења се множи са основицом обештећења која је наведена у решењима о правима на обештећења, а који износ је утврђен на основу процене Пореске управе. Тек након одређивања коефицијента Агенција за реституцију ће доносити решења на основу којих ће подносиоци захтева моћи да наплате обештећења, закључује Живковић.
Иначе, Агенција за реситуцији је проценила да је основица обештећења за одузету имовину, коју држава не може да врати у натуралном облику већ мора да се обештети 13.685.522.511 евра. Закон је предвидео да држава на име обештећења издвоји две милијарде евра и тај износ ће бити подељен са укупном вредношћу који је утврдила Агенција за реституцију. Тако добијен коефицијент множиће се са износима из појединачних решења. Максималан износ који бивши власник или правни наследник одузете имовине може да добије је 500.000 евра без обзира на тржишну вредност имовине. Обвезнице ће имати рок доспећа од 12 година од дана доношење решења Агенције за реституцију.
Љ. Малешевић
