Пореска управа је вредност имовине која старим власницима или њиховим наследницима не може бити враћена у натуралном облику проценила на 13,6 милијарди евра. За обештећење је Законом предвиђен износ од две милијарде, а појединачни износ обештећења старим власницима не може прећи 500.000 евра. Обештећење за одузету имовину врши се у виду државних обвезница Србије и у новцу за исплату аконтације обештећења. Обвезнице које би грађани добијали доспевају у року од 12 година и исплаћују се у годишњим ратама почев од 15. децембра ове године.
Секулић наглашава да је удео обештећења у односу на укупан број захтева за враћање одузете имовине релативно мали и, по проценама Агенције, износи од 25 до 30 одсто од укупног броја поднетих захтева.
– Даљим одлагањем почетка исплате дошли бисмо до ризика да целокупан износ обештећења од две милијарде евра треба исплатити у року од седам-осам година, што би представљало велики удар на буyет за те године. У случају да држава ништа не уради по питању обештећења, отворио би се пут небројеним судским поступцима, што би свакако у будућности представљало још већи трошак за буyет Србије – оценио је Секулић.
Увести супституцију у Закон
– Кроз измену постојећег Закона о реституцију велики део наведеног проблема може бити решен – наглашава Антић, додајући да се супституција мора и формално увести као начин враћања онога што је по многим некадашњим законима одузето. – Супституција данас постоји код комасираног пољопривредног земљишта и нема разлога да се не прошири и на другу одузету имовину. Треба је и формално и правно увести у законску могућност. Обештећење путем обвезница је некада могло „пити воду” да је било прихода од приватизаиције и конверзија кроз постојање буyетског фонда за реституцију који је установљен 2002. године. Пошто он постоји само номинално јер прихода од приватизације и конверзије у њему нема, да грађани сами себи исплаћују обештећење и да се повећава јавни дуг државе заиста није прихватљиво – изричит је Антић.
Председник Мреже за реституцију Миле Антић каже за „Дневник” да нема разлога за страх да ће стари власници одузете имовине или њихови наследици покретати било какав посутпак када је реч о обештећењу у обвазницама јер њих то не занима пошто сматрају да се имовина мора вратити натурално.
– Нас, као и претходних година, обештећење у обвезницама не занима и тврдим да чланови Мреже за реституцију неће улагати никакве тужбе због неутврђивања кооефицијента за исплату путем обвезница – тврди Антић. – Првенствено нас занима огромна непописана државна имовина, а ту су пре свега све врсте државног земљишта, и примена Закона о реституцију у оном делу где је он примењив уз постојање воље надлежних државних органа. Показало се и доказало, када се законски пропис примењивао како треба, да су решења добра и одржива и да се натурална реституција може спровести на општу корист, како грађана, тако и локалних самоуправа. Натурална реситутуција јесте могућа и нема смисла измишљати било шта и правити нови трошак грађанима ове државе. Супституцијом је могуће вратити све врсте земљишта и ту нема дилеме и нема потребе да се сада издају обвезнице за њега само зато што неко не жели да га врати. Ова држава има довољно земљишта које може вратити супституцијом и Мрежа за реституцију ту нема никакве дилеме, па самим тим и не разуме потребу да се део надокнађује обештећењем. Зашто би, на крају крајева, стари власници или њихови наследици сами плаћали обвезнице кроз које им се надокнађује одузето? Зар није логичније да им се одузето врати, да они на то плаћају порез и користе га наменски, па ће тим држава имати приходе, а неће се од ње узимати. Дакле, што се Мреже за реституцију тиче, разлога за бригу око кашњења у издавању обвезница за обештећење нема, али има за брже враћање одузете имовине у натури.
Љ. Малешевић
