Овај процес, који је у поступку добијања патента, само је један од бројних напора које компанија улаже да смањи емисије у ланцу вредности челика, у складу са опредељењем да достигне циљеве нулте емисије штетних гасова до 2050. године, наводи се у саопштењу.
Рио Тинто је током протекле декаде осмислио лабораторијски потврђен процес који комбинује коришћење сирове, одрживе биомасе и микроталасне технологије за претварање руде гвожђа у метал током процеса производње челика, наводи компанија и наглашава ако се тестови покажу успешним, постоји могућност да ова технологија добије комерцијалну примену у преради фино уситњене гвоздене руде компаније Рио Тинто.
Почетни резултати тестирања овог новог процеса нас охрабрују и показују да би то могао бити исплатив начин производње нискоугљеничног челика из наше гвоздене руде из региона Пилбара у Аустралији, изјавио је Сајмон Трот, генерални директор задужен за послове са рудом гвожђа.
Рио Тинто у овом процесу Рио користи лигноцелулозну биомасу биљног порекла уместо угља, првенствено као хемијски редуктор.
Како се наводи, биомаса се меша са рудом гвожђа и загрева комбинацијом гаса који биомаса ослобађа и микроталаса високе фреквенције који могу да се добију из обновљивих извора енергије.
Лигноцелулозна биомаса обухвата пољопривредне нуспроизводе (стабљике пшенице, кукурузовину, стабљике јечма, отпатке у преради шећерне трске) и плански гајене усеве, који би били одрживи извори за овај процес, наводи Рио Тинто и додаје да је важно навести да се у том процесу неће користити прехрамбене намирнице као што су шећер или кукуруз, као и да Рио Тинто не би користио изворе биомасе који подразумевају сечу старих шума.
Истраживачи Рио Тинта сарађују са мултидисциплинарним тимом из Групе за инжењерство микроталасних процеса Универзитета у Нотингему на даљем развоју овог процеса.
