Зато није наодмет бити рационалан при куповини, не узимати превише намирница, а оно што остане ставити у замрзивач, никако бацати.
Та препорука долази од хуманитарне организације основане у намери да смањи глад – „Банка хране”, која упозорава на то да се годишње у домаћинствима у Србији баци 247.000 тона хране, односно чак 676 тона на дан.
То је више него довољно да се измире потребе свих угрожених група, и то да се обезбеде сва три оброка, каже председница те организације Радмила Иветић.
Како додаје, свака становник у Србији годишње баци око 35 килограма хране вредне 10.000 динара.
Највише се баца хлеб – 10,18 килограма, затим месо – 7,18 и млеко – 6,74 литара, а најмање воће – 5,7 килограма и поврће – 5,33, наводи наша саговорница.
До тих података, каже Радмила Иветић, дошао је ове године Центар за унапређење животне средине, али се, како је додала, није бавио количинама намирница које заврше у смећу из ресторана, хотела, кетеринга, трговинских ланаца и од произвођача хране, а код којих су вишкови намирница и те како значајни.
Пошто тај податак није истражен, не постоје ни званични подаци о томе ко баци више хране, а ко мање – породице или угоститељски објекти, маркети или произвођачи хране. Али, по незваничним подацима, реч је о 250.000 тона, а пошто не постоји званичан податак о укупној количини хране која се баци, не постоји ни податак о њеној вредности, предочава Радмила Иветић.
С обзиром на то да је храна ресурс од непроцењиве вредности, председница „Банке хране” каже да је наша земља коначно кренула да ту област уреди.
При крају је израда правилника везаног за измену Закона о безбедности хране, а који се односи на рокове трајања прехрамбрених производа. Усвајање поменутог правилника омогућиће компанијама да донирају много веће количине намирница него сада. Бацање хране било би у извесној мери спречено и ако би се спровеле измене Закона о ПДВ-у на донације хране, односно уколико би се усвојило ослобађање од плаћања ПДВ-а у том случају, па би компаније донирале много више хране. Донирање хране од ресторана, хотела, кетеринга... није регулисано законом, али заинтересоване стране и државне институције су скоро покренуле то питање, па се надамо да ће се ускоро формирати и радна група за решавање тог важног проблема, каже Радмила Иветић.
„Банка хране” сарађује с ресторанима КФЦ, који донирају смрзнуту храну. У тај пројекат, покренут 2016. године, укључено је седам организација и десет ресторана – седам у Београду, два у Новом Саду и један у Лапову.
Сваког месеца „Банка хране” преузме и подели својим члановима око 600-650 килограма смрзнуте пилетине.
Такође, од 2015. године, у сарадњи с трговинским ланцем „Делез”, спроводи се пројекат „Помажемо да имају и они који немају”, у који је укључено 70 организација и 150 објеката у 33 града и општине. Месечно се прикупи око 75 тона воћа друге класе и поделе члановима – хуманитарним организацијама.
Председница Удружења „Банка хране” каже да је у ЕУ бацање хране решено законским оквиром, и да је та реуглатива различита од земље до земље, али су пореске олакшице и санкције у случају бацања хране заједничке у одредбама закона свих чланица.
У Европи се укупно баци 88 милиона тона хране годишње, а по глави становника 95 до 115 килограма.
„Банка хране” не располаже статистичким подацима о томе колико се хране баци у земљама у окружењу једино нам је познато да се у домаћинствима у Хрватској баци око 300.000 тона хране годишње, односно сваки становник у просеку баци 75 килограма, каже Радмила Иветић.
З. Делић
