Ови подаци које је изнао академик Драган Шкорић, председник Одбора за село САНУ, указују да у 86 одсто села опада број становника, док се само код 12 одсто бележи њихов пораст.
Тешки услови за живот, удаљеност од градова, недостатак путева, продавница, школа, вртића, пошта, апотека, али и ветеринатских амбуланти, јер је пољоприведа основно занимање на селима , односно непостојање никакве шансе за зараду осим обраде земље, по оцени академика Шкорића главни су разлози напуштања и запуштања села.
Млађи нараштаји ће се враћати из града у село, сматра он, тек када се створе услови за живот на селу као што су у граду.
Колико је тачна његова прогноза потврђују Шимановци, село пећиначке општине у којем су данас скоро сви мештани запослени у некој од 50 фабрика отворених у индустријског зони, а који се уз то успешно баве и пољопривредом.
Ово село има више запослених него житеља, у сеоској школи је 260 ђака, а у вртићу 170 малишана и сваке године их је све више.
По оцени председника села Александра Мандића, једини проблем за оне који желе да се доселе у Шимановце су још увек скупе старе куће којих и нема баш тако на продају, а најјефтиније коштају 30.000 евра.
Цене сеоских кућа и сремским општинама знатно су веће од оних у деловима Баната и Бачке, управо због тога што су у њих последњих година дошли бројни страни и домаћи инвеститори и што је све већа потражња за радницима.
Тако су цене, мада су оне мање него ове у Шимановцима, сеоских кућа у општинама Инђија, Рума и Стара Пазова неколико пута веће од објеката исте квадратуре у селима општина Вршац, Алибунар, Зрењанин...
У јеку подизања фабрика, најјефтинија стара кућа са десетак ари плаца била је 70.000 евра. У многим селима Срема, такве куће се могу купити за десет пута мање новца. Зато ми радимо на томе да проширимо зону за становање, где ћемо уредити плацеве са по пет ари и продавати у зависности од услова од пет до седам хиљада евра за ар, па нека људи сами себи граде куће на простору који им одговара, рекао је Мандић.
Мада су куће у многим војвођанским селима у Банату и Бачку јефтине и цена им не прелази 10.000 евра , и то за оне “новије”, јер се старе продају и за 2.000 евра, у селима пећиначке општине понуда за продају је врло оскудна, чак има насеља у којима нема празних сеоских кућа.
Уз то, чак и за старе куће које се продају цене су знатно веће него у другим деловима Војводине и Србије, управо због тога што је реч о локалној самоуправи са највећим бројем инвеститора и најмањем броју незапослених.
Но, и поред те чињенице основна делатност у пећиначкој општини и даље је пољопривреда, којој се посвећује време када се изађе из неке од фабрика и када се има слободног времена.
У овом крају пољопривредници су познати као врсни узгајивачи и продавци лубеница, али и свиња, воћа, поврћа.
Заменик председника општине Пећинци Зоран Војкић објашњава за “Дневник” да је основни узрок за пораст цене вредности некретнина у Шимановцима велики број компанија које послују у радној зони у том селу.
Самим тим, прилив радника који немају пребивалиште у општини Пећинци је велик и део њих покушава да стамбено питање реши куповином некретнина у овом насељу. Тренутно је потражња већа од понуде, јер је у Шимановцима запослено од 1.500 до 2.000 радника са стране, којима путовање представља оптерећење и који желе да се скрасе у Шимановцима, објашњава Војкић.
Наш саговорник истиче да вредност старе куће са петнаестак ари плаца у Шимановцима достиже цену и преко 20.000 евра, што је три до пет пута скупље у односу на остала насеља у пећиначкој општини.
Поред Шимановаца, скок цена некретнина приметан је и у Пећинцима, где је и поред пораста цена још увек за 30 одсто нижа него у Шимановцима. У последње време приметно је да поједини менаџери и руководиоци компанија које послују у шимановачкој радној зони показују интересовање за куповину плацева, на којима би изградили стамбене објекте у којима би повремено боравили, јер им због пословних обавеза свакодневно путовање до места становања представља проблем, каже Војкић.
Љ.Малешевић
