Како би се преполовили редови на шалтерима институција у Србији, потребно је додатно увођење ПОС терминала како би се грађанима омогућило електронско плаћање такси и накнада те обавезе одласка у пошту и банке ради доношења уплатнице, оцењује НАЛЕД.
"Увођење ПОС терминала дало би прилику грађанима да одмах на шалтеру плате таксу и као потврду плаћања добију картични слип", објашњавају у овој организацији.
Тиме би се, кажу, из игре избациле уплатнице којима може да се манипулише уплатом мањег износа и накнадним дописивањем цифара.
"Србија би се овим решењем нашла у све већој групи земаља које нуде подстицаје за коришћење безготовинских плаћања", кажу у НАЛЕДУ.
Да је потенцијал велики, додају, показује податак да је у нашој земљи досад издато 7.022.398 дебитних и кредитних картица, али се скоро половина не користи, а и многе активне служе само за подизање новца с банкомата.
Нове картице се, кажу, и даље одобравају уместо да се ради на повећању прихватне мреже где је тренд супротан. С друге стране, наводе, од јануара до октобра број сајтова који примају уплате повећан је 70 одсто, са 354 на 604.
Такође, како истичу, број особа које плаћају путем мобилног телефона у односу на септембар прошле године повећан је са 650.000 на милион, а број корисника интернет плаћања са 1,5 на 1,8 милиона", показује анализа НАЛЕДА.
Анализа коју је НАЛЕД спровео у оквиру пројекта "Подршка Влади Србије у сузбијању сиве економије" у сарадњи с Немачком развојном сарадњом показала је да све више држава стимулише напуштање кеша умањењем ПДВ-а за електронска плаћања, исплатом плата и пензија искључиво на рачуне, увођењем ПОС терминала на шалтере и субвенционисањем њихове набавке, као и укидањем кованица и највећих новчаница.
"Безготовинска плаћања омогућавају да трансакција буде евидентирана и видљива пореским органима чак и када рачун није издат и веома су важна за смањење трошкова државе за израду и управљање готовином, сузбијање корупције и криминала и повећање пореских прихода. Важна су и због нижих трошкова и комфора који нуде грађанима и привреди", каже Биргер Нере, виши вођа пројекта Немачке развојне сарадње "Реформа јавних финансија".
Подаци кажу да, на пример, Кореја умањује ПДВ за 2 одсто при употреби картица. Јапан и Мексико субвенционишу набавку ПОС терминала док земље ЕУ смањују износ изнад којег не сме да се плаћа кешом (Шпанија на 2.500 евра, Француска и Италија на 1.000, а Грчка до 500 евра).
Индија, додају, нуди ниже цене путарине, горива и железнице уколико се плаћа електронски. Такође, Кореја ће до 2020. укинути кованице, а ЕУ од 2019. неће штампати новчаницу од 500 евра, додају у НАЛЕД-у.
"Да е-плаћања не стимулишу само најразвијеније земље сведочи и пример Бугарске која до краја ове године уводи обавезу коришћења ПОС терминала за целокупни јавни сектор", наводе они.
Подсећају да је у Србији у току припрема закона о међубанкарским накнадама чији нацрт предвиђа ограничавање износа који банке плаћају једна другој и картичарским компанијама за процесуирање картица.
