До тада треба да се донесу подзаконски акти и повежу софтверска решења са више регистара, ради обједињавања свих података. Из буyета Србије за ту намену обезбеђено је 130 милиона динара.
Увођењем система „социјална карта”, сви подаци грађана биће на једном месту, што треба да обезбеди правичнију расподелу помоћи. као и транспарентније и ефикасније остварење свих права која грађанима законски припадају. Намера државе је,да се искорени злоупотреба помоћи и да се грађанима обезбеде основни услови за достојанствен живот. Социјална карта, како је предвиђено регулативом, треба да буде јединствени регистар са подацима о појединцу и са њим повезаних лица о социјално-економском статусу, да садржи податке о врсти права и услуга из социјалне заштите које лице користи или је користило, као и податке о службеним лицима која су водила, односно одлучивала о појединачним правима.
Тек сада када је донет овај закон, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања имаће на централном нивоу податке о корисницима социјалних примања, о чијим помоћима се одлучује на локалном нивоу управе. Не само што министарство није имало те податке, већ није имало увида ни у службене евиденције, у поступку одлучивања о поднетим захтевима.
Сада ће, пак, ради вођења социјалне карте, односно ажурирања података, поред повезивања са софтверским решењима којима ће управљати Министарство, бити сви увезани са Централним регистром становништва, из којег ће се преузимати основни подаци о корисницима: име, презиме , датим рођења место пребивалишта…затим са регистрима служби за запошљавање , пореском управом из које ће се преузимати подаци о приходима на које се плаћају порези и доприноси за обавезно социјално осигурање, укључујући и приходе од пољопривреде и друге имовине и непокретности, о обрачунатим и плаћеним доприносима за социјално осигурање, затим регистрима Републичког геодетског завода из којих се прузимају подаци о непокретностима и вредност непокретности;…. поносилаца захтева за неку од врста социјалне потпоре.
Уједно, социјална карта имаће и алате, који треба да омогуће праћење статуса корисника на основу података којима се располаже, да обезбеди што потпунији обухват социјално угроженог становништва, уз смањивање грешке искључености, да допринесе смањивању „неоправданог” додељивања права на социјалну заштиту, допринесе повећању транспарентности у додељивању социјалне помоћи, обезбеди брже реаговање у случају промена које утичу на социјално-економски статус и, на крају, да обезбеди уједначавање података који се користе у поступцима који се воде у социјалној заштити.
Прошле године је социјалну помоћ примало више од 210.000 појединаца у око 88.000 породица. Висина те потпоре је износила 8.500 динара. Социјално угрожени појединци и породице могу добити и друге врсте помоћи, у виду огрева, пакета намирница, примати дечју додатак и друге потпоре. Када заживи систем социјалне карте, знаће се тачно да ли је било злоупотреба, односно да ли је неки вид социјалног давања отишао у праве руке и тачно знати колико има сиромашних којима држава треба да помогне.
З. Делић
