У многим земљама које не располажу природним ресурсима које Војводина има бањски туризам је веома развијен, изградња велнес и спа компекса узела је маха, што се позитивно одразило на развој туризма, а у складу с потенцијалима којима подручје Војводине располаже, сигурно је да би резултат мого бити исти.
Несумњиво је да је у Војводини последњих година доста новца уложено у бањски туризам и изградњу саврмених комплекса, а да би се тако нешто десило и на локалитетима који имају потенецијал, али се још ништа није предузело да се он и искористи, Покрајински секретаријат за привреду и туризам је, у сарадњи с Рударско-геолошким факултетом Универзитета у Београду, израдио студију која је дала слику о томе где су потенцијали за развој бањског туризма најбољи. Студија која обухвата развој 50 потенцијалних бањских локалитета у Војводини јуче је представљена представницима општина и градова. Локалитети су у 33 општине, за сваки је урађена свеобухватна анализа потенцијала природног лековитог фактора, а осим подзмених вода, анализарана су и лековита блата, гас и клима.
Сада локалне самоуправе имају комплетно урађене студије о потенцијалима којима располажу, а на њима је да предузму кораке да привуку инвеститоре да уложе – било путем концесија, јавно-приватног партнерства..., рекао је покрајински секретар за привреду и туризам Иван Ђоковић.
Како је додао, туризам се у нашој земи све више разија, а осим повећања квалитета и нивоа услуге и већег броја гостију, улагање у бањски туризам обезбеђује и нова радна места.
По речима редовног професора Рударско-геолошког факултета Дејана Миленића, Војводина располаже значајним ресурсима за развој бањског туризма, а спроведена студија дала је одговор на питање где је најбоље улагати.
Критеријум за одабир локација био је квалитет потенцијала и добробит коју ће коришћење имати и за госте, али и локалну средину, рекао је Миленић.
Истраживањем бањских потенцијала обухваћена је цела територија Војводине. Као најперспективнији издвојни су локалитети у општинама: Пећинци, Сремска Мировица, Инђија, Шид, Ириг, Рума, Нови Кнежевац, Зрењанин, Житиште, Вршац, Кикинда, Пландиште, Алибунар, Ковин, Чока, Ковачица, Опово, Нови Бечеј, Суботица, Кањижа, Нови Сад, Бачка Топола, Бачки Петровац, Апатин, Бач, Бечеј, Кула, Тител, Сента, Темерин, Србобран, Ада и Сомбор.
Како је додао, поједине локације, као, рецимо, у Вршцу, имају квалитет који их стваља у ред најквалитетнијих и најпознатијих ваздушних бања у Европи.
Свака појединачна студија даје одговоре на неколико важних питања – који је тип лековитог фактора на локацији, како одрживо експлоатисати природне ресурсе и како их примењивати, а потом је указано на то како би објекти на конкретним локацијама требало да изгледају. Све локације погодне за коришћење тих природних богатстава су на државном земљишту.
Уколико локалне самоуправе препознају значај поменутих студија за свој развој, слика бањских туристичких објеката могла би се ускоро променити. Наиме, студија је показала да би велнес и спа центар требало изградиити у Обедској бари, Ердевику, Новом Кнежевцу, Девојачком бунару, Пачиру, Кули, Шајкашу, Темерину, Лемешкој бањи, Руми, на Вршачким планинама, Фрушкој гори и Палићу. Као погодна места за изградњу спортско рекреативних центара и аква-паркова уздвојени су Сремска Митровица, Пећинци, Инђија, Вршац, Кикинда, Ковачица, Нови Сад, Бечеј и Бачка Топола.
Д. Млађеновић
