Табаковић је за портал Бизнис.рс одговарајући на те тврдње, које се повремено чују у јавности, објаснила да конкурентност домаће привреде подижу, пре свега, повољни услови пословања, а не ценовни фактори у које спада и девизни курс.
"Ако би слабљење динара и помогло конкурентности домаће привреде, то би било искључиво у кратком року. У средњем року преовладали би негативни ефекти слабљена динара на раст инфлације, пад пословног, инвестиционог и потрошачког поверења, појаву проблематичних кредита у банкарском сектору", навела је Табаковић.
Такође, на тврдњу да држави одговара слабљење динара, јер јој је дуг у страној валути мањи у односу на БДП (који се мери у динарима) и зато што лако долази до раста плата у еврима, Табаковић каже да је у основи те и таквих теза све време закључак да би без интервенција НБС курс динара слабио.
"Тај закључак је погрешан. Из јавно доступних података јасно може да се види да је у периоду од априла 2017. године, па све до избијања пандемије, НБС нето купила више од пет милијарди евра како курс динара не би прекомерно јачао, као и да је ове године, из истог разлога, нето купила 700 милиона евра", указала је Табаковић.
На тврдњу да такво стање дугорочно обара привредну активност, Табаковић наводи да је једини период од 2001. године до данас, када је привредна активност Србије била "дугорочно оборена" био период од 2009. до 2012. године, када је Србији, како каже, због свеопште макроекономске, финансијске и фискалне нестабилности, али и због носилаца економске политике требало 18 квартала (4,5 године) да се врати на преткризни ниво БДП-а (П1 2008).
"Поређења ради, током кризе изазване пандемијом корона вируса, Србији је било потребно свега три квартала да достигне и премаши преткризни ниво", навела је Табаковић.
Када је реч о тврдњи да је покривеност увоза извозом свега 70 одсто, Табаковић каже да је покривеност увоза извозом, уколико се гледа само робу, повећана са 59,8 одсто колико је износила 2012, на 75,4 одсто колико је износила 2020. године.
"Ове године извесно је да ће достићи ниво од око 78 одсто. Уколико на робу додамо и услуге, покривеност увоза извозом повећана је са 67,5 одсто колико је износила 2012. године, на 84,2 одсто 2020. године. Ове године оцекујемо да покривеност на овај начин израчуната достигне ниво од око 86 одсто", рекла је Табаковић.
На тврдњу да је курс прецењен и да би требало да вреди 130, па чак и 150 динара, Табаковић наводи да су такве лицитације курсом паушалне, односно, осим навођења те две цифре, никада нису поткрепљене било каквом рачуницом.
Табаковић, на тезу да се по званичним подацима и статистици може закључити да је трговински дефицит, односно платни трговински биланс са иностранством више од 13 одсто негативан, одговара да оно што се може видети по званичним статистичким подацима јесте да је трговински дефицит значајно поправљен.
"Са -16,7 одсто БДП-а 2012. на -11,2 одсто БДП-а у пандемијом обележеном 2020. годином, а ове године очекујемо и да се додатно смањи. Један од разлога због којег трговински дефицит није још мањи, јесте увоз опреме који је током претходне две године у просеку износио 3,4 милијарде евра", објаснила је Табаковић.
Навела је да је у периоду од 2009. до 2012. просечан годишњи увоз опреме износио више него двоструко мање - свега 1,6 милијарди евра годишње.
