Такса на CO2 на границама ЕУ: Револуција или протекционизам?

БЕРЛИН: Европска унија жури да уведе мере за заштиту климе и уводи таксу на угљен диоксид на увезену робу, а радио Дојче веле (DW) у данашњем прилогу поставља питање "Да ли је то почетак одрживије светске трговине или чист протекционизам?".
њ
Фото: Pixabay.com

ЕУ је пооштрила своје климатске циљеве. До 2030. жели да смањи емисију штетних гасова за 55 одсто уместо раније планираних 40 одсто. Да би то постигла, мора брзо да реорганизује своју индустрију која највише емитује штетне гасове. Велики загађивачи ће плаћати веће накнаде за CO2 и што ће их приморати да пређу на производне процесе повољније за климу.

Како би се избегло да се произвођачи из ЕУ у међународној конкуренцији нађу у неповољној ситуацији Европска комисија планира и CO2 таксу на увоз из иностранства.

Механизам за карбонско усклађивање на граници (ЦБАМ) је нешто сасвим ново у свету, при чему се на удару налази увоз челика, цемента, алуминијума, вештачког ђубрива и енергије.

Другим речима, ако кинеска компанија жели да у ЕУ извезе челик који је произведен уз већу емисију CO2 него у ЕУ, мора да плати цену по тони угљен-диоксида која важи у Унији. Према предлогу ЕК, механизам би требало да ступи на снагу од 2026.

Један од циљева је да се предузећа у ЕУ натерају на одрживију производњу, а да притом због повећане цене емисије CO2 не буду у лошијој позицији у глобалном рату цена.

„Економске основе су веома једноставне. У ЕУ имамо високе цене CO2 у односу на друге. То ставља произвођаче у ЕУ у неповољан положај када се такмиче с другим земљама“, каже Хектор Полит, економиста за одрживо лидерство са универзитета Кембриџ (ЦИСЛ).

Већ сада 11.000 индустријских компанија као што су рафинерије нафте и челичане, те алуминијумске, металне, цементне и хемијске компаније морају да плаћају таксе на емисију CO2 када пређу дозвољену границу.

Такозвани ЕУ систем трговања емисијама CO2 уведен 2005. није био баш успешан - због изузетака за многе компаније и ниске цене CO2. Тако је 2016, цена била само три евра по тони. Али, у текућој 2021. цена CO2 у ЕУ износи 69 евра по тони.

Нови механизам има за циљ да спречи фирме да преместе своју производњу из ЕУ у земље са нижим еколошким стандардима како би одатле продавале робу у ЕУ. „Наш труд би био узалудан када би компаније мигрирале како би избегле цену CO2 у ЕУ", рекао је комесар ЕУ за економска и монетарна питања Паоло Ђентилони.

Земље које су најтеже погођене овим механизмом су Русија, Кина, Турска, Уједињено Краљевство, Украјина, Јужна Кореја и Индија.

Још је отворено питање да ли ће планирана нова такса ЕУ важити у оквиру Светске трговинске организације. Потенцијал за сукоб свакако постоји, оцењује DW.

Ако земље виде таксу на CO2 као протекционизам и предузму контрамере, не може се искључити могућност трговинског рата, каже Сана Марканен, такође са Кембриџа. Све у свему, она види прилично позитивне знаке за развој одрживијег међународног трговинског система.

„Постоје добри разлози да и ЕУ и САД заиста покушају да раде заједно и успоставе такозвани ''Клуб угљеника’ (Carbon Cub).

ЕУ инсистира да је механизам „инструмент заштите животне средине, а не царина“, рекао је комесар Ђентилони.

Сарадња ЕУ и САД могла би да подигне цену „прљавог” челика из Кине. Ово би можда могло да смањи предност кинеских компанија које су имале користи од државних субвенција и нижих еколошких стандарда, каже Кевин Демпсеи из кровне организације за северноамеричке произвођаче челика АИСИ. Поред заштите сопствене економије, ЕУ такса на CO2 такође има за циљ да изврши притисак на друге земље да што пре учине своју економију одрживијом.

Чини се да ово већ делимично функционише. У Турској је ова најава очигледно помогла да се ратификује Париски климатски споразум у октобру 2021.

Аустралијски министар трговине Дан Техан недавно је истакао да његова земља мора да страхује за свој извоз. Аустралија планира огромну експанзију производње енергије из фосилних горива и један је од највећих емитера CO2 на свету. Истовремено, Аустралија је, међути, усвојила нето нулти климатски циљ до 2050.

Према прорачунима Сане Марканен и Хектора Полита, компаније у ЕУ могле би донекле да имају корист од раста потражње и виших цена робе из иностранства која више угрожава климу: До 2030, бруто домаћи производ у ЕУ могао би да убрза раст за додатних 0,2 одсто и да се отвори до 600.000 нових радних места.

Тачно је да би механизам могао да буде средство притиска на велике трговинске партнере и моћне, финансијски јаке земље. Али сиромашније земље, које су у великој мери зависне од трговине са ЕУ, могле би да буду остављене на цедилу, упозорава Кјара Путатуро, саветница за неједнакост и пореску политику у ЕУ канцеларији невладине организације Оксфам.

Повећање цена производа из тих земаља могло би да „доведе до нижег извоза у ЕУ, што би имало негативне ефекте на радна места и на пореске приходе у овим земљама. То би чак могло да поткопа улагања у одрживу трансформацију једне земље“.

Нова такса ће посебно погодити индустрије челика и алуминијума у Мозамбику, Замбији, Сијера Леонеу и Гамбији. Роба из најмање развијених земаља чини само 0,1 одсто укупног увоза ЕУ. Ипак, таксе могу имати озбиљне последице по поједине земље - на пример за Мозамбик, где 70 одсто људи живи испод границе сиромаштва. Више од половине извоза челика и алуминијума из те земље иде у ЕУ.

Изузеци за одређене земље још нису предвиђени. Према Оксфаму, између 1990. и 2015, за око половину глобалне емисије штетних гасова било је одговорно 10 одсто најбогатијих у свету – од којих већина живи у САД и ЕУ. Најсиромашнијих 50 одсто света, пак, изазвало је седам одсто емисије.

„Зато морамо бити веома опрезни када тражимо од других земаља да плате за проблем који смо сами створили“, каже Путаторо.

А како тачно треба израчунати биланс угљеника неког производа, још увек није јасно. Тренутно не постоји стандардизована процедура, каже Сана Марканен.

За земље у развоју „увођење ових метода обрачуна могло би да буде и страшно скупо, тако да у многим случајевима мањи произвођачи не би имали ни капацитет да спроведу ове мере“.

За сада се не планира циљано улагање прихода ЕУ од таксе на CO2 у одрживи развој. Велики број невладиних организација стога тражи да се овај новац стави на располагање Европској унији за већу заштиту климе и за прилагођавање климатским променама, али пре свега земљама са ниским приходима на глобалном југу, пише DW.

EUR/RSD 117.1138
Најновије вести