Закључено је 15.528 купопродајних уговора, а од тог броја у Војводини 5.203, Београду 3.755, у јужној и источној Србији 2.574, у Шумадији и западној Србији 3.996.
Током децембра 2021. године у Републици Србији закључено је 15.528 уговора о купопродаји непокретности, што представља повећање од 21,4 одсто у односу на децембар 2020. године, а повећање за 23,2 одсто у поређењу са децембром 2019. године. У поређењу са новембром 2021. године, број уговора у децембру 2021. године већи је за 12,6 одсто.
Као и у претходним извештајима и овде је наведено да се станови и даље плаћају кешом. Од тога, 12 одсто промета реализовано је кроз новац из кредита. На тај начин најчешће се плаћају станови, 27 одсто њих плаћено је кредитним средствима током децембра прошле године.
По регионима, станови су се највише из кредитних средстава плаћали у Београду 31 одсто, затим у Војводини 28, јужној и источној Србији 26 и у Шумадији и западној Србији 18 одсто.
- Током децембра 2021. године у нашој земљи прометовано је укупно 17.379 непокретности, од чега 6.147 промета земљишта, 4.161 промета објеката и 7.071 промета посебних делова објеката - истакнуто је у извештају.
Директор новосадске агенције "Солис некретнине" каже да је период иза нас био са највећом потражњом и прометом. Како Рабатић каже за "Дневник", када је реч о продаји станова, децембар је био добар месец са добрим резултатима, што очекује и у јануару.
- Мислим да неког претераног застоја неће бити. Још увек је тржиште на високом нивоу и тако ће и остати. Наши клијенти су углавном пословни људи од 35 до 40 година па навише и нема много млађих. То су и кредитно најспособнији клијенти. Статистика говори да је мало већи проценат оних који купују кредитом, а мало је мање оних који за то користе готовину - казао је Рабатић. По његовим речима, тржиште Новог Сада је најразвијеније са највећим капацитетом у Србији и да се то види како по ценама тако и по промету некретнина и да ће тако трајати у наредних десет година.
- Планови који су сада на јавном увиду показују да ће град да се шири. Рецимо, на Телепу је у плану потпуна промена физиономије насеља. Куће ће бити замењене зградама и биће увећан број становника за пет пута у само једном делу града. Дакле, Нови Сад иде ка томе да постане вишемилионски град и то ће и бити. Индустрија некретнина је поприлично развијена. Потреба за квадратом постоји, а понуда је велика и расте сваког дана. То што цене не падају потвруђује да купаца има. Док је тако онда ће се градити, а цене ће бити такве какве јесу и не видим разлог да се то мења - казао је Рабатић.
Потреба за грађевинским радницима све већа
Председник синдиката грађевинарства Војводине и Новог Сада Јосип Модић каже за “Дневник” да је прошле године у односу на претходну издато 400 одсто више грађевинских дозвола, а да је вредност изведених радова већа за 105 одсто.
Потреба за радницима у сектору грађевине је, каже Модић, све већа, због чега су им и дневнице порасле. Самим растом грађевинског сектора од пре две године постоји идеја да се у Новом Саду оснује савет за грађевинарство како би фирме из те области удружене учествовале на иностраним тендерима и самим тим биле конкурентније.
Београд на води и даље држи рекорд по цени квадрата новосаграђеног стамбеног простора који премашује 9.700 евра. Према подацима Републичког геодетског завода, у првих шест месеци прошле године најскупље је плаћен стан на Новом Београду за чијих 399 квадрата је нови власник "избројао" чак милион и 888 хиљада евра.
У односу на цене у првом полугодишту 2020. године, највећи пораст цена станова у новоградњи забележен је на територији катастарске општине Палилула (Београд) 31 одсто. Пораст просечне цене станова у новоградњи већи од 15 одсто забележен је и у: Краљеву, Вршцу, Зрењанину, катастарској општини Вождовац и Стара Раковица. Највећи пораст просечне цене станова у староградњи забележен је у Панчеву са 19 одсто. Просечне цене станова крећу се од 1.100 до 2.000 евра.
С. Аничић Илић
