Међутим, добра вест је да НАЛЕД с државним институцијама увелико ради на регулисању система правилног одвајања и одлагања те врсте отпада, а почетком новембра је покренута једногодишња акција прикупљања 1.000 тона отпада од хране, с циљем смањења емисије 750 тона угљен-диоксида.
НАЛЕД је позвао све организације и компаније које припремају или служе храну на територији Београда и Новог Сада да дају свој допринос том циљу, тако што ће сав отпад од хране који произведу предати на збрињавање овлашћеном оператеру система управљања отпадом, компанији „Еко трон”, која ће по промотивним условима збринути отпад на нешкодљив начин.
Управо су објекти из сектора угоститељства и малопродаје, али и домаћинства, највећи генератори отпада од хране у Србији. Један од проблема је навика потрошача да стварају прекомерне залихе намирница које се не искористе на време, па након истека рока трајања постану неупотребљиве за исхрану, а и ресторани, кафићи и хотели требало би да боље планирају набавку и коришћење намирница у припреми оброка. На дневном нивоу ти објекти просечно произведу око осам килограма отпада од хране, што је чак 40.000 тона годишње.
Из угоститељског сектора чак 99 одсто отпада од хране заврши на депонији, где производи огромну количину опасних гасова који загађују околину.
– Бацање хране је велики проблем и ако имамо у виду проблем глади, која још увек није искорењена, чак ни у развијенијим деловима света. Процењује се да око 30 одсто домаћинстава у Србији није у стању да приушти месо, рибу или њихову вегетаријанску замену за оброк сваког другог дана, а да народне кухиње користи око 35.000 особа – истиче председница Савеза НАЛЕД-а за заштиту животне средине Јелена Киш.
Истраживања показују да само 13 одсто угоститељских објеката користи услуге оператера за сакупљање и правилан третман отпада од хране. Зато НАЛЕД кроз пројекат „Ка бољем управљању отпадом од хране у Републици Србији” предлаже решења међу којима је први корак унапређење законског оквира у области управљања отпадом од хране, који ће обавезати компаније које производе и служе храну на правилно одвајање тог отпада, уз постављање потребне инфраструктуре, као што су канте за одвајање отпада животињског и биљног порекла, као и збрињавање отпада у сарадњи с оператером.
Пројекат се спроводи у сарадњи с компанијом „Есо Трон” и Немачком организацијом за међународну сарадњу (ГИЗ), у оквиру програма развојне сарадње с приватним сектором – девелоППП.де, који финансира немачко Савезно министарство за економску сарадњу и развој.
Унапредити инспекцијски надзор
Паралелно с поменутим решењима за прикупљање отпада од хране, потребно је унапредити систем инспекцијског надзора. То треба учинити тако да се осигура доследна примена регулативе, те ће међу показатељима успешности пројекта бити и повећање инспекцијских саветодавних посета генераторима отпадне хране од 30 одсто, саопштено је из НАЛЕД-а
З. ДелићТрећина породица нема месо на трпези ни сваки други дан
У Србији веома мали број објеката у којима се припрема и служи храна користи услуге оператера за прикупљање отпада од хране и, уместо тога, отпад одлаже на депоније, где се његовом разградњом производи велика количина штетних гасова. Међутим, добра вест је да НАЛЕД с државним институцијама увелико ради на регулисању система правилног одвајања и одлагања те врсте отпада, а почетком новембра је покренута једногодишња акција прикупљања 1.000 тона отпада од хране, с циљем смањења емисије 750 тона угљен-диоксида.
НАЛЕД је позвао све организације и компаније које припремају или служе храну на територији Београда и Новог Сада да дају свој допринос том циљу, тако што ће сав отпад од хране који произведу предати на збрињавање овлашћеном оператеру система управљања отпадом, компанији „Еко трон”, која ће по промотивним условима збринути отпад на нешкодљив начин.
Управо су објекти из сектора угоститељства и малопродаје, али и домаћинства, највећи генератори отпада од хране у Србији. Један од проблема је навика потрошача да стварају прекомерне залихе намирница које се не искористе на време, па након истека рока трајања постану неупотребљиве за исхрану, а и ресторани, кафићи и хотели требало би да боље планирају набавку и коришћење намирница у припреми оброка. На дневном нивоу ти објекти просечно произведу око осам килограма отпада од хране, што је чак 40.000 тона годишње.
Из угоститељског сектора чак 99 одсто отпада од хране заврши на депонији, где производи огромну количину опасних гасова који загађују околину.
– Бацање хране је велики проблем и ако имамо у виду проблем глади, која још увек није искорењена, чак ни у развијенијим деловима света. Процењује се да око 30 одсто домаћинстава у Србији није у стању да приушти месо, рибу или њихову вегетаријанску замену за оброк сваког другог дана, а да народне кухиње користи око 35.000 особа – истиче председница Савеза НАЛЕД-а за заштиту животне средине Јелена Киш.
Истраживања показују да само 13 одсто угоститељских објеката користи услуге оператера за сакупљање и правилан третман отпада од хране. Зато НАЛЕД кроз пројекат „Ка бољем управљању отпадом од хране у Републици Србији” предлаже решења међу којима је први корак унапређење законског оквира у области управљања отпадом од хране, који ће обавезати компаније које производе и служе храну на правилно одвајање тог отпада, уз постављање потребне инфраструктуре, као што су канте за одвајање отпада животињског и биљног порекла, као и збрињавање отпада у сарадњи с оператером.
Пројекат се спроводи у сарадњи с компанијом „Есо Трон” и Немачком организацијом за међународну сарадњу (ГИЗ), у оквиру програма развојне сарадње с приватним сектором – девелоППП.де, који финансира немачко Савезно министарство за економску сарадњу и развој.
Паралелно с поменутим решењима за прикупљање отпада од хране, потребно је унапредити систем инспекцијског надзора. То треба учинити тако да се осигура доследна примена регулативе, те ће међу показатељима успешности пројекта бити и повећање инспекцијских саветодавних посета генераторима отпадне хране од 30 одсто, саопштено је из НАЛЕД-а
З. Делић
