Министарка објашњава за РТС на који начин је предвиђено да се ван суда договарају трговац и оштећени потрошач, колике казне прете трговцима за кршење закона, хоће ли бити лакши пут за замену оштећене робе.
У Србији је прошле године било више од 22.000 потрошачких приговора, од чега су вансудски решена само два случаја.
Једна од најзначајнијих новина, која се намеће трговцима, јесте да ће морати да учествују у вансудским споровима са купцима.
Матићева је рекла да пракса вансудског поравнања трговаца и потрошача постоји у земљама ЕУ и да ће обавеза трговаца да учествују у том процесу побољшати статистику.
“Заштита потрошача је до сада била у већини случајева усклађена са директивама ЕУ, али сад идемо на потпуно усклађивање. Суштина је да се потрошачу пре него што уђе у судске трошкове кроз медијацију омогући да дође до споразумног поравнања са трговцем”, рекла је Метићева.
Према њеним речима, постоји законска обавеза трговца да учествује у вансудском поравнању, тако да ако то не жели, казна је 50.000 за правно лице, за одговорно лице у правном лицу 8.000 динара, а за предузетнике 30.000 динара.
Напомиње да су казне у судској пракси од 300.000 до чак два милиона динара.
“Оно што ће свакако натерати трговце да учествују у вансудском поравнању су законска обавеза и казне”, нагласила је и додала да посао медијатора неће бити да натера трговца већ да посредује између трговца и потрошача, а натераће га прекршајни налог и казна која мора да се плати.
Матићева је прецизирала да Закон ступа на снагу три месеца од објављивања у Службеном гласнику и у периоду од годину дана успоставиће се механизам вансудског поравнања и механизам наплате.
Сваки пети приговор односи се на куповину обуће. Рекламације су углавном одбијане.
Министарка је објаснила да ће се успоставити регистар “Не зови” и сви потрошачи који не желе, моћи ће да дају код својих оператера своје податке да не желе такве позиве. Међутим, потребно је да грађани, ако су дали сагласност трговцима за позиве, да и тамо пријаве да не желе више да их позивају.
Напомиње да су овим законом обухваћене и декларације које морају бити доступне свим грађанима.
Када је реч о мајсторима, они ће прво морати да процене да ли ће поправка коштати више од 5.000 динара и ако је скупља од те суме морају да направе предрачун.
“Овај закон је настао као последица анализа ефеката закона из 2014. Имали смо огроман број притужби, мало решених спорова. Многе притужбе трговци одбијају као неосноване. То више неће бити могуће јер ће трговац морати да докаже да је обућа, односно роба неадекватно коришћена”, истакла је министарка Матић.
Често се дешавало да трговци одбијају рекламацију јер производ нема оригиналну амбалажу, што је, такође, како каже, овим законом регулисано.
Велика новина је забрана позивања телефоном, оглашавања факсом или електронском поштом од стране трговаца који нуде робу.
Д. Млађеновић
