Палић, Петроварадинска трвђава, бање Врдник и Кањижа, Вршачки брег, Фрушка гора са 16 манастира већ су препознате од домаћих и ино гостију, али има још места попут Делиблатске пешчаре и језера у Белој Цркви које би могле да постану топ дестинације, али им недостају смештајни капацитети и садржаји у виду манифестација, каже виши самостални стучни сарадник у Привредној комори Војводине Драгица Самарџић.
Општина Ириг је направила велик помак у развоју туризма у протеклих неколико година.
На њеном подручју је бања Врдник и Рехабилитациони центар, манастир Раваница и Врдничка кула, али је изграђен нови хотел, и тај нови објекат је, уз наведене садржаје, направио помак, па је у 2016. било око 20.000 гостију, од којих око 3.000 страних.
Драгица Самарџић каже да тај пример треба да следе и друге локалне самоупрве, те да морају да праве планове туристичког развоја ради привлачења домаћих и страних инвестиција.
На току Дунава кроз Србију само је марина у Апатину категорисана и задовољава међународне критеријуме за прихват и пружање услуга домаћим и страним пловилима. Али су током прошле године у марину пристало свега три путничка брода са 360 путника и то је по свој прилици последица лошег маркетинга локалне самоуправе и туристичке организације.
Зато би, наглашава, локалне самоуправе морале међусобно да се удружују уколико постоји интерес за то, из буџета да издвајају новац и учествују на конкурсима код страних фондова.
Влада Србије је усвојила Стратегију развоја туризма од 2016 - 2025. Обавеза покрајине и локалних самоуправа је да од 2017. до 2020. године на свом подручју донесу програме и ускладе са стратегијом да би се створили услови за привлачење страних и домаћих инвестиција.
Као приоритетне дестинације у покрајини су препознати Нови Сад, Фрушка Гора и Сремски Карловци, Суботица, Палић и Потисје, Подунавље - Горње и Средње и Банат – Вршац, каже Самарџић.
Закон о туризму увео је новину- менаџмент туристичких организација, који је заживео само у Сремској Митровици, где је недавно покренуто планско управљање туристичким дестинацијама.
Према речима Драгице Самарџић, у току су разговори са овдашњим туристичким агенцијама и туристичким радниицима из Мађарске и Словачке да се осмисли дестинација на Дунаву за туристе који би крстарили реком кроз три државе.
Туристичко разгледање града са река је развијен вид туризма у многим европским земљама, па у Будимпешти велики број туриста радо панорамски разгледа град са Дунава.
Код нас то није случај, а да би се развио овакав обилазак један од предуслова је изградња “беле флоте” и основних пристанишних капацитета на Дунаву.
Данас у Војводини не постоји ни једна стална речна бродска линија, а број домаћих туристичких бродова је занемрљив.
Зато овај нови туристички аражман треба с посебном пажњом изабрати, јер туристичко тржиште Мађарске је све отвореније због туриста из Кине. Ова земља у Будимпешти има туристичко представништво, а Мађари хоће с нашим тур операторима да сарађују и да Војводину представе и њиховим гостима, појашњава Драгица Самарџић.
Зорка Делић
