Највећи удео у укупним новчаним средствима у трећем кварталу - 56 процената имао је промет станова 841,1 милон евра.
Од тога је у Граду Београду за станове издвојено 524,7 милиона евра. За стамбене објекте издвојено је 160,6 милиона евра (11 одсто), за грађевинско земљиште 118,1 милиона евра (8 одсто), за пословне просторе 58 милиона евра (4 одсто), за пољопривредно земљиште 46,1 милиона евра (3 одсто), наводи се у извештају.
Како је саопштено из Геодетског завода, у извештају се додаје да је укупан број купопродаја на тржишту непокретности у трећем кварталу 2021. године у Србији 34.767, што је максимум за трећи квартал у последње четири године.
У трећем кварталу 2021. године број купопродаја у Републици Србији већи је за 4,5 одсто у односу на трећи квартал 2020. године, а 32,8 одсто у односу на трећи квартал 2018. године.
У трећем кварталу 2021. године у односу на трећи квартал 2020. године забележен је раст броја купопродаја у Граду Београду за 379 уговора (4,9 одсто), Новом Саду за 62 уговора (2,3 одсто) и Граду Нишу за 20 уговора (2,1 одсто), а пад у Крагујевцу за 37 уговора (5,5 одсто), додаје се.
Гараже скупље за трећину
Гаражни простори су прометовани за 30 одсто више у односу на исти квартал претходне године.
Промет пословних простора у трећем кварталу 2021. био је већи за 17 процената на нивоу државе у односу на исти квартал 2020. године.
На основу прикупљених података из купопродајних уговора, у трећем кварталу 2021. године 14 одсто непокретности је плаћено из кредитних средстава, а 86 процената готовином.
У трећем кварталу 2021. станови у Републици Србији су у 32 одсто случајева плаћени из кредитних средстава, а у 68 одсто готовином.
Учешће станова у укупном промету непокретности у Републици Србији у трећем кварталу 2021. године износи 28 одсто, колико је износило и у трећем кварталу 2020. године.
Промет станова на нивоу државе био је већи за девет процената у односу на исти квартал претходне године.
З. Делић
