По речима министарке науке, технолошког развоја и иновација Јелене Беговић, управо то је циљ Србије и то се и ради. Улагање у науку и реализација започетих пројеката, попут БИО4 кампуса, који ће допринети да свет брзо почне да долази у Србију и ради у њој, пут је којим треба ићи и који се, без велике подршке државе, не би могао реализовати.
− Почетак изградње БИО4 кампуса вероватно је највећи успех што се тиче улагања у инфраструктуру науке, то је највеће улагање икада у Србији, али и у ширем региону − рекла је Јелена Беговић. − У изградњу новог научног града у Београду, који ће окупити седам факултета, девет научних института, а с друге стране биће дом за новоформиране стартап фирме из области биотехнологије, биомедицине, биоинформатике, вештачке интелигенције, заштите биодиверзитета − биће уложено 450 милиона евра.
Она је нагласила да ће важан члан те комплексне заједнице бити истраживачко-развојна одељења компанија из биофарм индустрије, која је изузетно развијена и која се увози.
Ове године ће, рекла је Јелена Беговић, бити настављено потписивање уговора с приватним сектором у циљу ширења и раста читавог БИО4 кампуса, који је већ препознат широм света.
− Очекујемо да идуће године почне и изградња капацитета за компаније које ће у њему радити и развијати своје производе − рекла је Јелена Беговић. − Знамо да ће у БИО4 кампусу преко хиљаду доктора наука радити и међусобно сарађивати, сарађиваће се и с компанијама, али на много озбиљнијем, стратешком нивоу.
− Идеја нам је да се у Србији развијају нови производи у области медицине, а везујемо се за здравље грађана, за пољопривреду, односно производњу хране, заштиту животне средине − рекла је министарка и додала да ће кампус допринети јачању не само Србије већ целог региона, те да је крајњи циљ да свет дође и ради у Србији и у овој области.
Указала је да ће Србија, дајући шансе домаћим научницима да развијају различите производе, развијати и своју економију, али и читаво друштво, зато што ће имати снажан научни центар, који ће Србију учинити препознатљивом у свету.
− Најбоље је да се остане у Србији, али је добро и да веза с онима који оду остане чврста јер су они наши амбасадори, а веома је битно и да пратимо младе који одлазе из Србије на студије − рекла је Јелена Беговић. − Сарадња с нашом научном дијаспором је добра, а увек може боље и треба боље. То су све изузетни људи, врло отворени да помогну својој земљи, свако из свог угла. Неки су спремни да се врате у Србију, неки да појачају сарадњу и то је наша велика снага, а комуниција је изузетно битна. Треба мањити број научника који одлазе из Србије и тренд се полако успорава, а с друге стране, треба да привучемо наше младе, али и старије искусне научнике да се врате у Србију и донесу нову енергију и идеје.
− Наш циљ је да до краја 2026. године можемо у кампус да преселимо и 1.400 научника, професора, који ће бити база за едукацију младих. Више од 4.000 студената ће ту живети, радити, комуницирати не само са својим факултетима, већ и с научним институтима, где ће имати праксу и контакт с најновијим технологијама, индустријом и приватним сектором − рекла је Јелена Беговић.
Д. Мл.
