То се једне стране, негативно утиче на безбедност саобраћаја и директно угрожава животе учесника у саобраћају јер они нису/неће бити на време обавешетни о ономе што их чека на путевима, о ограничењима, рецимо, или неким другим важним информацијама. Дешава се, као што је то недавно био случај, да на појединим путевима и деоницама у кратком временском року буд оштећено и преко 60 саобраћајних знакова.
Непотребно је и говорити о томе да се новац, који је могао бити уложен у квалитет путева, мора усмерити ка куповини и постављању недостајуће сигнализације. Управо на то упозоравају из ЈП „Путеви Србије“. Наиме, из овог предузећа указују да је годишња штета која настаје због оваквих појава огромна јер вредност украдених, оштећених и уништених саобраћајних знакова, путоказних табли, смероказа и остале саобраћајне сигнализације и опреме износи преко 140 милиона динара, односно више од милион евра годишње.
Из ЈП „Путеви Србије“ указују и да се на територији целе Србије годишње украде више хиљада саобраћајних знакова и путоказних табли.
Само један пример
Последњих дана на државном путу број 13, на деоници од петље Ковилово до раскрснице за Падинску Скелу, оштећена је вертикална саобраћајна сигнализација, а штета која је при томе начињена достигла је вредност од скоро пет милиона динара.
Како кажу у ЈП „Путеви Србије”, оштећени су 63 саобраћајна знака и велики број табли које су намењене за вођење и упућивање саобраћаја.
Из овог предузећа истичу да пресвлачење једног километра пута у просеку кошта око 12 милиона динара, те да се јасно види да је штета велика и да се уместо улагања у путеве новац мора усмерити у куповину саобраћајне сигнализације.
Рачуница ЈП „Путеви Србије“ каже да се за украдену и оштећену саобраћајну сигнализацију, која се мора обновити, троши онолико новца колико је потребно да се годишње рехабилитује 12 километра пута.
Онима који се о брину о томе да постављени саобраћајни знаци пруже ваљану информацију о правилима понашања на путевима посао је да оштећену или недостајућу сигнализацију замене и то је нешто што се свакодневно ради. Наравно, саобраћајна сигнализација мора се замењивати и због оштећења насталих због временских услова, дотрајалости, промене правила понашања на друмовима...
Ипак, не треба пуно мудрости да би се схватило да би се за тај, уобичајени, посао трошило много мање средстава него што се троши због тога што има оних који уклањају или оштећују постављену саобраћајну сигнализацијеу и опрему.
Д. Млађеновић
