БЕОГРАД: Управа за спречавање прања новца нема селективан приступ у свом раду, испитивала је имовину и рачуне и актуелних министара, а ризик код организација непрофитног сектора процењиван је и прошле године и нико то није оценио као хајку, рекао је данас за Танјуг ВД директора те Управе Министарства финансија Жељко Радовановић.
"Ја сам професионалац и одговорно радим свој посао. Управа за спречавање прања новца је неколико месеци испитивала имовину, и текуће рачуне, четири актуелна односно активна министра. Имам обавезу чувања тајне, а уколико ме скупштина ослободи, ја заиста немам никакав проблем да обелоданим њихова имена. А, уколико министри нису ''свете краве'', зашто би то биле невладине организације?", рекао је он.
Додао је да су надзор и сарадња са непрофитним сектором међународно преузета обавеза Републике Србије, и да је Србија током 2018. и 2019. године развила механизме надзора и сарадње који су прошли евалуацију од стране МАНИВАЛ-а.
"Сви критеријуми по којиима се врши надзор и контрола непрофитних организација су јавни, јавно доступни, и обелодањени од координационе комисије за инспекцијских надзор", рекао је он и додао да је Управа за спречавање прања новца је члан радне групе која врши надзор у непрофитном сектору и у складу са својим редовним годишњим програмом прикупља податке за оне организације које би могле бити предмет анализе и рада за сагледавање ризика од од финансирања тероризма.
Неке од странака и друштвених организација су списак који је процурио у јавност где су наведени појединци организације за које се траже подаци од банака оцениле као застрашивање.
"Апсолутно не постоји дискриминација у раду Управе за спречавање прања новца. Овакве активности Управа је спроводила и током претходне године. Чак 41 непрофитна организација је била предмет надзора Радне групе и нико такве активности није оценио као хајку", рекао је он.
На интересовање о резултатима те прошлогодишње контроле 41 непрофитне организације, он је одговорио да је Управа урадила одличан посао.
"У извештају Координационе комисије за инспекцијски надзор могу се видети резултати тих надзора, и да је сваки тај надзор резултирао одређеним недостацима односно неправилностима које су идентификоване у ради одређених непрофитних организација", рекао је он.
Додао је да би за информације о појединачним организацијама морао претходно да провери да ли су подаци заштићени или нису.
"Али, резултати у смислу поднесених пријава, идентификованог утајеног пореза, и друге неправилности су у том извештају и доступни су широј јавности", рекао је он.
Одговарајући на питање о резултатима истраге око четири актуелна министра он је рекао да Управа није имала никакав селективан приступ у свом раду.
" Чињеница је да не постоји како домаћи државни орган или организација, или организација међународног карактера, која је иницирала или доставила било какву информацију о некој организацији, појединцу или функционеру, а да Управа на то није реаговала", рекао је он.
Додао је да је Управа превентивни орган, односно орган административног типа, и да сазњања и информације које су обавештајног карактера доставља надлежним органима који су део репресивног система - пре свега тужилаштву, полицији и службама безбедности.
" Информације које ми достављамо другим државним органима су биле предмет и међународних тела којих смо члан, пре свега МАНИВАЛ-а али и на једну групу чији је Управа члан и оно што је истакнуто у извештајима је да су то информације које су другим државним органима изузетно квалитетне и употребљиве", каже он.
Како је истакао списак није сам по себи документ који је држава урадила једнократно -то је процес који траје и ради се током године, и где се од великог броја организација, по различитим критеријумима, пре свега по величини, броју запослених, приходима - врши избор оних организација за које ће анализа ризика бити урађена.
" Анализа ризика ће са актуелног списка идентификовати ризичне и мање ризичне, можда ниједна од организација које су на списку неће бити предмет надзора - можда ће све носити низак ризик, а као реномиране ће бити потенцијални државни партнери приликом израде акционе процене ризика", рекао је он.
На питање зашто су се на списку нашла и физичка лица и организације он је одговор да постоји обавеза сваког правног лица, па и непрофитних организација да пријаве стварног власника - односно лице има превасходни утицај на рад организације.
" Важан критеријум приликом оцене ризика непрофитне организације је чињеница да ли је на адекватан начин пријавила, и да ли је уопште пријавила одговорно лице", рекао је он.
Додао је да је други важан критеријум који говори о ризику су донатори.
"Србија нема пропис који налаже непрофитним организацијама да јавно објављују списак својих донатора, највеће и најреномираније организације то раде свакако, други критеријум је свакако провера, да ли су ти донатори заиста ти, или ту има још неких донатора који са собом носе некакав ризик", рекао је он.
Радовановић је данас истакао и да ће, први пут у историји Србије и региона, Република Србија спровести најзначајније активности заједно са непрофитним сектором, јер ће у складу са Акционим планом, који је усвојила Влада Србије, непрофитне организације учестовати у изради националне процене ризика од финансирања тероризма, и у избору саме методологије по којој ће процена бити рађена.
"Јасно је да се ради о поверљивим подацима, и да ће само сажетак те националне процене ризика бити доступан јавности и да ће партнери у том послу са државом бити реномиране, односно највеће, непрофитне организације које имају низак ризик од финансирања тероризма", рекао је он и додао да је Управа спроводила и да ће спроводити анализу ризика - процена ризичности непрофитних организација.
Додао је да ће непрофитне организације које су оцењене као високоризичне бити предмет рада, односно надзора Радне групе за инспекцијски надзор, а оне реномиране које доносе низак ризик од финансирања тероризма биће потенцијални партнери државе у изради националне процене ризика.
" Да ли ће бити партнери, зависиће искључиво од њих, уколико се за такву активност пријаве", рекао је он.
Додао је да је циљ активности које Управа спроводи анализа ризика појединих организација које могу бити предмет рада, односно анализе Радне групе, или могу бити партнерске организације у неком наредном периоду.
"Висок ризик који нека организација са собом носи је предмет процене, једноставно да би смо знали ко би могао да буде предмет надзора морамо извршити претходну анализу ризика", рекао је он и додао да је то начин да се не троше ресурси којих нема
