Европа и Сједињене Државе могу да очекују нова кашњења и несташице увозне електронике из Кине као резултат локдауна уведеног због короне у светском трговачком чворишту Шангају, упозорава Винсент Штамер, економиста са Института за светску економију у Килу.
Три седмице након стављања града у карантин, отприлике 30 одсто робе која је требало да крене из луке није напустило Шангај. Другим речима, то је 30 одсто извоза мање у остатак света, наводи Штамер за DW.
Он је на Твитеру објавио графику која показује да је количина терета који излази из ове луке нагло пала, док је количина робних пошиљки из других кинеских лука остала стабилна. Остали подаци о раду ове луке показују да је просечни дневни волумен од 140.000 контејнера смањен на 100.000.
Шангај је жариште највећег тасала короне у Кини од почетка пандемије пре више од две године. Овај лучки град, који броји 26 милиона становника, у строгој је блокади од краја марта. Због тога су неки радници били присиљени да остану и спавају у фабрикама у којима раде.
Реч је о фабрикама у региону Шангаја специјализованим за извоз електронске робе широке потрошње, као што су таблети и телевизори, али и за софистицираније полупроизводе који се користе у погонима на Западу.
Чини се да се успорила производња у региону Шангаја и да роба није стигла у ову луку како би се укрцала на контејнерске бродове, каже Штамер.
Кашњења у испоруци су се повећала упркос, како наводи DW, тврдњама кинеских званичника да ће рестрикције минимално утицати на рад луке.
Штамер истиче да ће се кашњења у Европи осетити за отприлике два месеца, јер је потребно пет или шест седмица да контејнерски бродови стигну, рецимо, до луке Хамбург на северу Немачке, и још две седмице да се роба искрца и испоручи.
Он предвиђа да ће, због кашњења у достави, роба широке потрошње поскупети овог лета и додаје да би Немачка могла да буде међу земљама кашњења највише погодити јер се готово трећина морске трговине између Кине и најјаче економије у Европи одвија преко луке Шангај.
Представник немачке Трговинске коморе у Кини, Максимилијан Бутек, изјавио је да алтернативни путеви испоруке преко других лука нису довољни за ублажавање губитка.
Бутек се слаже с тим да рад саме луке у Шангају није највећи проблем јер су кашњења заправо узрокована транспортом робе из фабрика у луку.
Нова кашњења ће сигурно погоршати кризу у ланацима снабдевања, која се заоштрава након врхунца забележеног после првог локдауна у пролеће 2020. године.
Пандемија је у почетку довела до кочења глобалне економије, што је натерало карго компаније да отказују планове за утовар робе. Стога је мноштво контејнерских бродова остало усидрено уз обале западних и кинеских лука.
Као резултат тога, у више од три четвртине светских лука дошло је до ненормално дугог процеса лучких услуга у протекле две године.
Затварање још две кинеске луке Нингбо-Жушан и Јантијан протекле године такође је погоршало несташицу малопродајне робе и полусировина у остатку света.
Услед тога, немачка привреда је забележила раст од свега 2,7 одсто прошле године, уместо прогнозираних 4,7 одсто, док је инфлација достигла највећу вредност у последњих тридесетак година.
Штамер каже за DW да је отприлике 12 одсто све робе, која се контејнерима транспортује широм света, тренутно заглављено на бродовима који не могу да исплове.
Уобичајена стопа је мања од шест одсто, док је у лето 2021 највиша икада забележена стопа износила 14 одсто.
Званичници у Шангају обећали су у петак да ће ублажити ковид-контроле возача камиона, које ометају и успоравају испоруке робе. Те конттоле су навеле поједине возаче камиона и неке бродарске компаније да у потпуности избегавају регион.
Штамер процењује да би кашњења могла мало да се погоршају пре него што наступи побољшање и предвиђа да се глобални ланци снабдевања „неће вратити у нормалу ове календарске године“.
Онда ће, сматра он, бити боље, уколико не буде других локдауна у Кини. То никако није искљученом будући да Кина и даље следи строгу политику „нула ковида“ којом целе метрополе ставља под кључ кад се појаве случајеви заразе.
