Наиме, на највећој светској берзи деривата покренуто је трговање у вези с калифорнијским тржиштем воде, вредно више од милијарду долара. По речима професора Београдске банкарске академије Исмаила Мусабеговића, врло је могуће да ће се водом трговати у будућности, али у овом тренутку је то изведена вредност, да би се заштитило од ризика.
Он истиче да је вода у овом тренутку на берзи као финансијски инструмент, односно фјучерс, а то значи да се њом тргује три месеца.
– Вода је нека врста деривата, као што је бензин дериват нафте и од цене нафте зависи и цена бензина – рекао је Мусабеговић. – Код фјучерса имате право да на крају робу узмете или не. Пошто се вода не узима, она је хибридни инструмент који треба да буде робни, али је финансијски. То је смишљен дериват – неки заживе неки не, али с њим се штити од ризика.
Вода се на берзи купује тако што се даје одређена сума новца – капара, а вредност је у уговору који се склопи на берзи.
– Они су замислили да то буде у акрима – мери за површину земље. Десет акара код је нас је површина од око четири хектара, чија дубина воде је око 30 центиментара. Та количина воде је уговор. Код фјучерса је уговор јединица мере као што је код јабука килограм. Уговор вам даје право да купите или продате ту количину воде за неку испоруку у будућности – истиче Мусабеговић.
За сада су за трговину водом на берзи заитересовани пољопривредници у Калифорнији.
– У Калифорнији су честе суше због климатских промена и кад је суша, цена воде расте. Берза је базирана на понуди и тражњи, ако је понуда већа, цена пада, ако је тражња већа, цена расте. Ако је сушна година, тражња је велика и цена ће расти – рекао је Мусабеговић.
Реч је, дакле, о берзанском производу на почетку свог века. Тренутно је тржиште воде на берзи релативно мало, а колико ће бити глобално прихваћено, тек ће се тек видети.
– Вода је будућност јер, осим пољопривреде, и људи су корисници воде. Србија је богата водом, а код нас је мала свест о томе колико је она важна и колико морамо да је чувамо као еколошку воду. Вода ће стварно бити нешто за чим ће свет жудети у будућности – нагласио је Мусабеговић.
По речима проф. др Марине Шћибан с Технолошког факултета у Новом Саду, данас воде садрже и све више различитих супстанци које се јављају као резултат људске делатности, а томе доприносе и повећање броја становника, интензиван развој индустрије, пољопривреде, медицине, фармације...
– Када се каже да ће се у 21. веку јавити несташица воде, то је заправо само делимично тачно – каже проф. др Марина Шћибан. – Вода не може нестати, осим ако се не избацује у свемир, а количина воде на Земљи се не мења јер она стално кружи у природи. Права истина је да нема довољно воде доброг квалитета, односно воде која се на једноставан и јефтин начин може користити за одређене сврхе.
Ограничен ресурс
По Мусабеговићевим речима, вода је важан фактор у привреди и у свим областима, али је ограниченог капацитета.
- На целој земљи је 72 одсто воде, али од тога је само један одсто вода коју можемо, као човечанство, да користимо. Она је ограничени ресурс који ће с климатским променама постајати недоступан за огроман број људи. Ово је пилот-пројекат који ће показати шта ће бити тренд – истакао је професор Мусабеговић.
Она указује и на то да променама, како квалитета, тако и квантитета воде у неком подручју, додатно доприносе климатске промене.
– Суше, поплаве, високе температуре праћене великим испаравањем воде могу довести до привременог, па чак и трајног поремећаја у снабдевању. То не значи да нека држава, као што је Калифорнија, која је иначе сушан регион, а која хоће да постане пољопривредни гигант у производњи одређених пољопривредних култура, треба да се узме као пример проблема с водом. Дакле, ситуација није сјајна, али за сада није ни трагична. У том светлу, појава воде на берзи само значи да се појавила још једна играчка на економском тржишту, а не најављује катастрофу. Ипак, како ће се то завршити – видећемо – истиче проф. др Марина Шћибан.
Добрила Млађеновић
