scattered clouds
30°C
19.06.2025.
Нови Сад
eur
117.2149
usd
101.8728
Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

Немци спремни да више уложе у Србију

29.12.2015. 18:58 13:33
Пише:

Без нових радних места тешко ће Србија моћи доћи до зацртаних финансијских резултата и преокренути економски точак пропадања и стагнације. У ситуацији када је скоро изједначен

број запослених и број пензионера , чак и добри економски показатељи не могу донети бољи живот и смањење незапослености. Једино што може променити овај неодржив однос радника и пензионера јесу нова радна места, а њих нема без инвеститора. Отварање првих поглавља са ЕУ повећало је интертесовање потенцијалних инвеститора у свету за улагања у Србију због чега би наредна, 2016.година мобла бити преломна за нас.

Према речима Југослава Мишковића, саветника у Представништву Привредне коморе Србије у Франкфуту , у Намачкој је отварање поглавља Србије ка Европској унији изазвало веће интересовање немачких фирми за долазак у Србију. Они сада, истиче Мишковић, процењују да српско тржиште има шта да им понуди уз постојање правне и сваге друге сигурности. Захваљујући томе он сматра да ће наредне године доћи солидан број немачких инвеститора са којима су  вођени разговори протеклих година.

- ПКС је у тим разговорима веома присутна и учествује у договорима. Година 2016. закхваљујући отварању поглавља направиће сигуран оквир за инвеститоре. Представништво ПКС у Немачкој има велики број позива од којих су неки врло конкретни. Немачки партнери знају врло добро у које секторе желе да уђу, а то су пре свега пољопривреда, машински сектор, грађевинска индустрија. У тим деловима ПКС ће имати врло активну улогу, а резултате ћемо моћи да осетимо већ крајем другог квартала идуће године – рекао је Мишковић.

Директор Представништва ПКС у Бриселу Здравко Илић очекује у наредној години отварање првих економских поглавља, као и појачано учешће српских фирми у програмима ЕУ. Тренутно, према његовим речима, Србија има нарасполагању два програма која су директно отворена за српска предузећа.

- Један је “ Хоризонт 2020” који подржава иновације и истраживање и од идуће године креће пгорам који подржава мала и средња предузећа, где покушавамо да обезбедимо да финансијски посредници из Србије преузму средства која нуди тај програм како би наша предузећа имала јефтиније кредите. Такође, постоје и други програми у ЕУ који су мањи, али нуде одређене могућности за наше фирме – истиче Илић.

По тренутном интересовању руских инвеститора, оцењује Света Васиљевић, директор Представништва ПКС у Руској Федерацији, може се очекивати да се они наредне године више појављују у Србији , додајући да постоји велико интересовање за пољопривредну, месне и млечне производе.

- Интересовање је велико и у сфери докапитализације или суфинансирања производње производа који се све више извозе у Руску федерацију. Општа ситуација у свету утиче на то да све више руских партнера и озбиљних носилаца бизниса окреће главу на нашу страну и налази начине да дође у Србију, упознају пословне партнере у истој грани индустрије, као и заједнички интерес за инвестицију која би могла да настане идуће године – оцењује Васиљевић.

Љ. Малешевић

 

На добар рам и кошницу пчеле саме дођу

Економиста професор Миодраг Зец истиче да су  добар систем и квалитетно уређена држава  најбољи промотери за привлачење страних инвестиција, много бољи него хаотично давање субвенција улагачима.

- Добар пчелар прави рам, прави кошницу, а не иде около да лови пчеле и не намамљује их шећером, као што ми инвеститоре намамљујемо субвенцијама. Такав мед никада неће бити добар. Суштина је у томе да је држава производ људског друштва и да се у раму који се зове држава ствари дешавају или не дешавају. У Србији владају велике заблуде и безглаво јуримо и зовемо инвеститоре.

Морамо имати стратегију, па онда у оквиру ње тражити инвестиције. Па човек када одлази у радњу он зна зашту му треба гардероба – за свадбу или за сахрану, па бира те комаде одеће, а не купује шта види. А ми тражимо било коју инвестицију. Треба размишљати и о томе који ниво знања долази са конкретном инвестицијом, да ли она долази са старим или новим технологијама, да ли су оне еколошки чисте или прљаве. Такође, битно је да ли инвеститор долази због унутрашњег тржишта или због извоза, као и да ли значајно доприноси подизању друштеног дохотка или не – рекао је професор Зец.

Пише:
Пошаљите коментар