У ИШЧЕКИВАЊУ НУКЛЕАРКИ СТРУЈУ ОД СУНЦА ПРОИЗВОДЕ УДРУЖЕЊА ГРАЂАНА И ФИРМЕ Ево како у Србији функционишу енергетске заједнице
Док размишљамо о нуклеарним електранама и другим начинима да обезбедимо довољно струје за ново е-доба, постоје модели које можемо много брже да искористимо и као грађани и као држава.
У време енергетске кризе, климатских изазова и све већих рачуна за струју, широм Европе развија се модел који грађанима и привреди нуди одржива решења – енергетске заједнице. У Србији и региону овај концепт тек треба да заживи, а потенцијали су велики.
– Енергетске заједнице су удружења грађана, локалних власти, малих и средњих правних лица која заједно производе, деле и користе енергију, најчешће из обновљивих извора. Уместо да будемо само потрошачи, можемо постати и произвођачи, и тако активно учествовати у енергетској транзицији – истиче Јасмина Радовановић, водећа саветница за имовину и инвестиције у НАЛЕД-у.
У Европи данас постоји више од 10.000 оваквих заједница са преко два милиона чланова и више од 10 гигавата инсталираних капацитета.
Радовановићева објашњава да енергетске заједнице доносе бројне бенефите – од уштеде на рачунима за струју до смањења емисије СО₂.
– Заједничко инвестирање, дељење трошкова инсталације, боља преговарачка позиција на тржишту, енергетска независност – све то чини овај модел атрактивним и за грађане и за привреду – објашњава Радовановићева.
Поред индивидуалне користи, овај модел доприноси да се енергетска мрежа одржи стабилном, посебно у периодима највеће потрошње, и смањује потребу за увозом енергије. Према доступним анализама, наш регион има одличан потенцијал за развој енергетских заједница са више од 1.200 киловат-сати соларне радијације по квадратном метру годишње, а поврат инвестиције у соларне системе може бити за само пет-шест година. То отвара врата локалној производњи енергије и већој енергетској самосталности заједница.
Суботица ће показати како се ради
Интерес за овај ЕУ модел су већ препознале четири локалне самоуправе у Хрватској и Србији, које ће до половине фебруара 2026. године инсталирати соларне електране на 30 јавних објеката, поставити 13 паметних аутобуских стајалишта и модернизовати јавну расвету коришћењем енергетски ефикасних решења. Пројекат прекограничне сарадње „Енергетски ефикасне заједнице“, вредан више од два милиона евра, спроводе град Суботица и хрватске општине Владиславци, Горјани и Стризивојна, уз подршку НАЛЕД-а и финансијску помоћ Европске уније. Након завршетка овог пројекта, Суботица ће добити прву ефикасну енергетску заједницу.
Ипак, пут до удруживања грађана, предузетника и локалних самоуправа у заједничку производњу струје у Србији није једноставан. Потребно је чак 18 дозвола, јер закон не препознаје посебну процедуру за формирање енергетске заједнице.
– Постојећа регулатива намеће готово исте обавезе као за велике енергетске пројекте, иако се најчешће ради о малим локалним иницијативама. Неопходно је поједноставити процедуру, омогућити подстицаје и формирати јединствену контактну тачку, тзв. one-stop-shop, која би олакшала оснивање и управљање овим заједницама – поручује Радовановићева.
У Европи постоји више од 10.000 оваквих заједница, с преко два милиона чланова
Она додаје да у нашој земљи заједничка потрошња и производња ененергије међу члановима још није јасно регулисана, а недостатак подстицаја и субвенција додатно отежава развој овог концепта. Ако будемо паметно усмеравали средства из фондова ЕУ и развијали локалне капацитете, енергетске заједнице могу бити један од кључних инструмената зелене транзиције, поручује Јасмина Радовановић.
Подсећа да је током прошле године испуњена једна од препорука из Сиве књиге која се односи на унапређење положаја купаца-произвођача електричне енергије. Дигитализацијом 27 услуга, претежно у области обновљивих извора енергије, делимично је остварена реформа о потпуној дигитализацији и централизацији процедуре, као и о уједначавању поступања свих огранака Електродистрибуције Србије у процесу прикључења енергетских објеката на мрежу.