СРБИЈА ПОСТАЛА МЕКА ЗА РАДНИКЕ ИЗ АЗИЈЕ И АФРИКЕ За само осам месеци у Србији је запослено невероватна цифра; Ово су кључни разлози њиховог доласка
У потрази за послом многи грађани одлазе из Србије и због тога је већ неколико година приметан недостатак радне снаге одређених струка, а слично је у целом свету.
Будући да потреба за радницима постоји и да је неопходно попунити радна места у земље где радници недостају, долазе становници других земаља, а и с тим се суочавају и друге земље. У Србију долазе радници из многих земаља, а уз оне у региону, све више их је из Азије и Африке. Слично се дешава и у земљама у окружењу, па је питање полажаја радника миграната и остваривања њихових радних права све актуелније.
Од фебруара 2024. године до сада поднето је више од 181.000 захтева за добијање радне и боравишне дозволе
Да је страних радника у Србији све више показују подаци којима располаже СССВ - од фебруара 2024. године до сада поднето је више од 181.000 захтева за добијање радне и боравишне дозволе, а одобрено их је око 150.000. Подаци показују и да је највише дозвола издато становницима Бангладеша - око 7.800, а потом Индије - око 5.200. Следе радници из Руске Федерације - 4.460, Непала и Кине - око 3.400, те Шри Ланке - око 1.500. У Србији су и радници из Турске, Пакистана, Египта и Кубе - између 600 и 500, а најмање радних дозвола издато је радницима из Узбекистана - око 200.
По речима председника СССВ Горана Милића, радници који долазе у друге земље то не чине из хира већ потребе како би осигурали посао и себи и својум породицама обезбедили бољу егзистенцију, те да синдикат има обавезу да буде њихов глас, али и да, истовремено, заштити интересе домаћих радника.
- Радна имиграција је реалност и јасно је да није реч и пролазној појави већ нечему што мења нашу економију, привреду и утиче на живот свих - каже Милић. - Долазак имиграната има низ позитивних ефеката - попуњавају се празнине у секторима у којима недостају домаћи радници, уносе у Србију своју радну етику, искуства и културну разноликост, а могу допренети демографској стабилности и еконимском расту. Наравно, страни радници често су суочени с низом проблема - екслоатацијом, лошим условима рада, а није реткост и да им се не исплаћује зарада.
5.200 радника стигло из Индије
Он је указао и да, нажалост, постоји и опасност да се домаћи радници и имигранти нађу на различитим странама уместо да се уједине.
- Уколико није регулисана, радна имиграција може оборити стандарде рада за све раднике, па је на синдикатима да се боре и захтевају услове рада који ће бити исти за све, транспарентне уговоре, преводиоце, правну заштиту и инспекцијски надзор. Уз то, неопходно је и да се кроз заједничке акције, едукацију и солидарност успостави добра сарадња између домаћих и страних радника у корист свих - рекао је Милић.
Недостатак радника и у комшилуку
По речима потпредседника МАСЗСЗ из Мађарске Ђуле Палагија видљив је тренд доласка страних радника из земаља ван Европске уније, а грађани Србије и Украјине једноставније/лакше проналазе послодавце. Недостатак радника приметан је и у Хрватској, а по речима председника Савеза самосталних синдиката Хрватске Младена Новосела, страни радници остварују иста радна права као и домаћи, а њихов положај у великој мери зависи од начина на који су дошли, те је неопоходно да се заштите сви радници - и домаћи и страни како би на најбољи начин остварили сва права која из радног законодавства произилазе.
О страним радницима се разговарало на недавном скупу у организацији Савеза самосталних синдиката Војводине, а представници синидката неколико земља у региону указали су да је ситуација слична у свим државама, те да се мора наћи најбољи начин како би се заштитили страни радници и обезбедила иста права као и домаћим. Истакнуто је и да положај страних радника зависи од низа фактора, а да уз одобрену радну и боравишну дозволу остварују иста радна права као и радници земаља у којој су. Такође, наглашено је и да су страни радници, неретко, мање плаћени него домаћи, да то доводи до обарања цене рада за све, а да ту ситуацију користе послодавци у своју корист.