МОЖДА РАДНА СНАГА НЕ СТИЖЕ ИЗ ГАНЕ, АЛИ СТИЖУ ДРУГИ У Србију долази 100.000 радника из Кине, Русије, Шри Ланке
Србија се већ дуже време суочава са озбиљним недостатком домаће радне снаге у делатностима које захтевају нижи степен квалификација, а посебно у пољопривредном сектору. Узроци овог проблема су вишеслојни: ниске наднице, тешки услови рада, дугогодишње занемаривање села, као и употреба застареле механизације и технологије.
Не чуди зато што је све више радника из такозваних земаља Трећег света ангажовано на српским пољима: нешто за велике фирме, нешто чак за приватна пољопривредна газдинства. Још је гора ситуација у сектору занатства и услуга: радника било какве квалификације нема, јер већина посао може да потражи у иностранству, за боље услове и веће паре, а најчешће је то у „сивој зони”, на дозвољених 90 туристичких дана „код рођака”.
Хотелијери на мукама
Хусеин Мемић, министар туризма и омладине, изјавио је да угоститељски сектор трпи највеће последице због недостатка кадрова, те да се у новој стратегији за туризам (по истеку актуелне 2025) планира увођење мера за решавање тог дефицита – што јасно указује на отвореност ка ангажовању страних радника. Другим речима, у хотелијерству и угоститељству у Србији недостаје око 4.000–5.000 радника. Позната је пракса ангажовања радница из Малезије и Индонезије, коју смо видели као глобалан тренд. Ипак, у Србији су у хотелима углавном домаће раднице, али увоз радне снаге је све израженији – компаније активно покрећу процедуре за довођење странаца.Тако су на Златибору запослени Кубанци и Непалци који раде као собари и спремачице.
Након недавне званичне посете министра спољних послова Републике Србије Марка Ђурића Гани појавила се информација у јавности о потписивању споразума о увозу радне снаге и из те афричке државе.
Међутим, из Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања за „Блиц бизнис” истичу да Влада Републике Србије, у складу са стабилним условима на домаћем тржишту рада, није закључивала билатералне споразуме нити меморандуме о мобилности радне снаге са другим државама, укључујући и Гану.
Стигли радници из Гане или не, Србија мора да увози радну снагу јер нам је потребна.
Зато не чуди што смо, према подацима из 2023. године, издала преко 52.000 радних дозвола странцима – скоро дупло више него годину дана раније.
А сада смо се попели до 100.000, колико је процењено да нам треба ове године.
То опет значи да ће радници из Гане, и ако дођу, бити само мањи део од укупно ангажованих 100.000 радника
Већ сада су радници из Непала, Индије и Шри Ланке ангажовани највише на јавним инфраструктурним радовима, код подизвођача који су их у Србију довели углавном преко специјализованих агенција за посредовање. Они најчешће раде на пословима везаним за изградњу инфраструктуре градског саобраћајног система (нпр. шинска мрежа, тунели), копању и постављању канала за водовод, гас и канализацију, као и на грађевинама, тамо где није потребно ни знање језика ни квалификација, већ вредне руке и задовољење минималцем.
Истине ради, јачају и сектор услуга: тако се на Новом Београду могу видети како раде у вулканизерским и аутомобилским сервисима, успут убрзано учећи језик. То, уједно, значи да не планирају да се враћају кућама, јер овде могу додатно да зараде више од минималца, а код куће њихова зарада, бар кад је Непал у питању, не прелази 100 долара месечно. Многи од њих довели су и породице, а споразумевају се рукама и преко апликације за превођење.
Где су нам неговатељице
У сектору социјалне заштите, иако се препознаје недостатак квалификованог особља, још није покренута системска иницијатива за увоз неговатељица из иностранства. Системско увођење кадрова би захтевало званични програм или споразум – попут оног за Гану или раднике у пољопривреди. Приватни домови могу сами да покрену процедуру, али без централизованог уређења и финансијске подршке државе тај посао је скуп и питање је да ли је исплатив. Он, наиме, подразумева радну дозволу, привремени боравак и обавезан тест тржишта рада. Специјалиста из наведених земаља код нас готово да нема. Зато их има из Русије, око 20.000, са боравишном дозволом. Одатле су нам стигли готово искључиво из ИТ сектора, доносећи искуство и знање.
Српске компаније ангажују и раднике из Уганде, и то су углавном на физичкима пословима: недавно су у делу Београда копали канале за спровођење гасне инфраструктуре, а сад раде водовод и канализацију која води до ЕХРО комплекса, заједно са другим страним радницима.
Готово половина укупних дозвола за рад издата је Кинезима, што и не чуди, с обзиром на то да су њихове компаније ангажоване на изради и извођењу великих пројеката, попут изградње тунела, рудника, путева.
Створена су прави мали градови. Изашли су скоро из сектора услуга, „кинеских радњи” све је мање јер их је прогутала онлајн куповина с Темуа и Шеина. Но, снашли су се, сада отварају – кладионице за своје држављане.
И. Радоичић
Фото: Дневник