Зато се многи често нађу у зони недозвољеног минуса. Резултат је блокирани рачун, а то доноси многе проблеме. Када се рачун напуни до плуса, клијент може поново да троши, међутим, дешава се да банка одуговлачи с његовим поновим активирањем. Зато је најбоље не наћи се у таквој ситуацији, а то је лако ако се пажљиво рачунају трошкови.
У Србији сада има 7,3 милиона текућих рачуна. Њих користи 5.048.948 грађана. Већина води рачуна о приливу и одливу новца, тако да је у блокади 230.813 рачуна. Бројка је доста мала, али подаци Кредитног бироа говоре да је доцња ту 8,6 одсто, док код кредита каснимо мање – свега 3,1 процента.
Шта треба да уради клијент коме је рачун блокиран, односно коме је банкомат прогутао картицу јер је прекорачио све суме које му је банка одобрила? Једино решење за поновно трошење је прилив новца. Оног тренутка када банка добије сигнал да је рачун у плусу, клијент може да троши оно што има на располагању.
Већина банака има аутоматски регулисано евидентирање трошкова па се после прилива новца и рачун аутоматски одблокира, каже председник Удружења банкарских клијената „Ефектива” Дејан Гавриловић.
Многи дужници чији је рачун блокиран кажу да су се једноставно прерачунали. Међутим, не морају о томе много да брину јер банке то раде за њих. Клијентима који имају услуге м-банкинга телефоном стижу подаци о томе колико су потрошили, као и колико новца им је остало на рачуну.
Тако могу на време да виде да ли су прекорачили оно што могу да потроше и спасу се уласка у „црвено” па и свих трошкова и непријатности које то носи. Такви пакети рачуна су обично мало скупљи, али се и те како могу исплатити.
Како додаје, уколико банка касни с деблокадом, клијент мора да види разлог.
Клијент коме банка ни после прилива и интервенције неће да одблокира рачун може се обратити за помоћ Сектору за заштиту и едукацију корисника финансијских услуга при Народној банци Србије. Они могу помоћи да се проблем превазиђе, организовати медијацију и позвати надлежне из банке. Обично није потребно да се то решава судским путем.
На клијентима је да воде рачуна о трошквима. Уколико је то могуће, обавезе треба редовно измиривати. Недавно су усвојене измене и допуне Закона о извршењу и обезбеђењу. Примена почиње првог дана наредне године. Једно од побољшања, односно мера боље заштите клијената, односи се и на мањи износ који извршитељи могу принудно скидати с плате дужника, односно с банковног рачуна. Уместо две трећине, месечно ће моћи да се плени половина плате или трећина пензије, а ако су оба прихода у зони минималаца, месечно се може скидати само четвртина. Дужници треба добро да запамте да примена тек усвојених промена почиње 1. јануара. Зато, уколико је извршење у току, треба се добро прерачунати. Такође треба разговарати и с банком и скренути пажњу на то да је у току извршење те да су у обавези да поштују закон, а не да излазе у сусрет жељама извршитеља. Банке клијентима често нуде личног саветника. Баш тај службеник, у случају да је рачун пред блокадом или се то већ догодило, може помоћи. Не треба заборавити да је деблокада рачуна додатни трошак и плаћа се од 200 до 350 динара. На суму потрошену ван дозвољеног прекорачења плаћа се затезна камата, што се такође мора измирити пре деблокаде.
Д. Вујошевић
