Просечна месечно уштеђена или уложена сума током 2023. године износила је 6.081 динар, што је за 565 динара више него прошле године, показало је традиционално годишње истраживање Ерсте групе о штедним навикама грађана Србије.
Најпопуларнији начин чувања новца и даље је „сламарица”. Готовину код куће држи 34 одсто грађана (за 12 одсто више него 2020. године), а скоро трећина оставља новац који жели да уштеди на текућем рачуну преко којег прима плату, што је нова ставка укључена у истраживање од ове године. И један и други начин представљају пуко чување новца којим се не увећава његова вредност, а понекад се и смањује услед инфлације. У истом периоду опала је популарност како орочене штедње (са 11 на 7 одсто) тако и штедње по виђењу (са 14 на 9 одсто). У животно осигурање улаже 14 одсто грађана, што је на сличном нивоу као претходних година.
Ставови према штедњи нису се знатније променили. Да је остављање новца на страну важно и даље сматра скоро 70 одсто грађана Србије, али би волели да могу више да уштеде. Свега 22 одсто анкетираних је задовољно износом који успевају да сачувају.
Формирање фонда за тешка времена (53 одсто), стварање финансијске „златне” резерве за породицу (46 одсто) и обезбеђење неге у старости (22 одсто) најчешћи су мотиви за штедњу из предострожности. Када је у питању планирана куповина, највећи број анкетираних штеди за одмор (29 одсто), куповину уређаја попут телефона и телевизора (13 одсто) или веће инвестиције као што су ауто и стан (11 одсто).
Поскупљење производа и услуга одразило се на животни стандард 96 одсто анкетираних, а чак 62 одсто процењује да су веома или прилично погођени инфлацијом, што је за 5 одсто више него у прошлогодишњем истраживању. Мање новца на располагању утицало је на њих да смање личну потрошњу много (13 одсто) или прилично (34 одсто).
Мањак знања
Мањак знања доприноси неповерењу у акције, инвестиционе фондове или обвезнице.
Велики број анкетираних (43 одсто) каже да је тешко разумети ове производе. Преовладава мишљење да су они само за авантуристе и да се на њима може изгубити много новца. Ипак, има и оних који верују да могу донети добру зараду и да су добра алтернатива штедном рачуну.
У односу на 2020. годину готово да се удвостручио проценат грађана који кажу да им се финансијска ситуација погоршала у протекле две-три године (са 25 на 49 одсто). Да је остала непромењена тврди 38 одсто анкетираних, док 12 одсто њих оцењује да је боља него што је била.
У истраживању се овог пута проверавало и разумевање финансијских појмова који су данас најчешће у употреби. Шта је каматна стопа прилично тачно би могло да опише 82 одсто грађана, а у стопу инфлације и акције разуме се 62 односно 61 одсто њих. Појмове као што су обвезнице, дивиденде и инвестициони фондови зна да објасни приближно једна трећина анкетираних, док је Белеџ15, водећи индекс Београдске берзе, за огромну већину „шпанско село” – само 4 одсто анкетираних зна да објасни шта је.
Грађани су и сами свесни да им фали знања о свету новца – 40 одсто је оценило то знање јединицом или двојком. Занимљиво је, међутим, да не планирају да пораде на свом финансијском описмењавању – 74 одсто наводи да је мала вероватноћа да ће се у блиској будућности образовати о овим темама.
На питање од кога очекују информације и знања о финансијским темама, одговарају да су то на првом месту медији (71 одсто), породица (68 одсто) и банке (66 одсто). У односу на 2021. годину, са 27 на 35 процената је порастао број грађана који су чули за одрживе инвестиционе производе, односно улагања код којих су одлучујући еколошки, друштвени и етички критеријуми.
Д. Млађеновић
