У Војводини је домаћинствима у истом периоду недостајала хиљадарка месечно. Наиме, подаци РЗС-а за домаћинства у Војводини показују да је крајем прошле године приход у натури и новцу износио 62.465 динара, а издаци 63.474. То указује на то да је домаћинствима у северном делу Србије месечно фалило 1.009 динара.
Када се погледа анкета о потрошњи домаћинстава, на основу које РСЗ обрађује податке, види се да су на крају прошле године приходи домаћинстава у новцу – а узима се месечни просек од 2,75 члана – износили 63.456 динара, а у натури 2.335. У приходе у натури рачунају се приходи у натури на име зараде и натурална потрошња.
У анкети се рачуна да је за храну и безалкохолна пића на крају прошле године било потребно 22.784 динара. У Војводини је за ту намену домаћинствима требало 22.862 динара. За алкохолна пића и дуван домаћинствима је у последњем кварталу, по подацима РСЗ-а, требало 3.239 динара. Војвођанским домаћинствима је требало тачно 100 динара мање, односно 3.139. За одећу и обућу домаћинства су издвајала 3.359 динара, док је у Војводини за ту намену издвајано 3.340 динара.
Највише прихода домаћинства имају од плата, а то је 32.164 динара месечно. Оне чине чак 48,8 одсто прихода домаћинстава у Србији. Одмах иза њих су приходи од пензија – 32,3 одсто, а РСЗ исказује да су они месечно у висини од 21.243 динара. У приходе домаћинстава рачунају се и приходи из иностранства, приходи од имовине, поклони и добици, приходи од пољопривреде, лова и риболова. Занимљиво је да су месечни приходи из иностранства, исказани у овој анкети, на крају прошле године били највећи у Војводини – 955 динара по домаћинству, иако влада веровање да је највише гастарбајтера из јужне и источне Србије.
Просечно домаћинствима је за становање, воду, струју, гас и остала горива на крају 2018. године требало 11.606 динара. Војвођанским домаћинствима требало је 22.862 динара. Опрема за стан и текуће одржавање тражило је од домаћинстава трошкове од 2.745, док се у Војводини издвајало готово 50 динара више, односно 2.794. Просечно је за здравље требало 2.759 динара, а војвођанска домаћинстава су прошла јефтиније јер су издвајала 32 динара мање, односно 2.527. За транспорт, односно превоз, просечно је домаћинствима требало 6.053 динара, а у Војводини 5.036.
У личну потрошњу, за коју су исказани подаци за последњи квартал прошле године, РСЗ убраја и комуникације, рекреацију и културу, образовање, ресторане и хотеле и остале личне предмете и услуге. За њих грађани Србије издвајају мале месечне износе, а највећи трошак су комуникације, односно телефони и интернет, за које се месечно у просеку издваја 3.404 динара. За ресторане и хотеле, показују подаци РСЗ-а, на крају прошле године грађани у Србији издвајали су просечно 1.963 динара, али су војвођанска домаћинства била штедљивија па су месечно издвајала 1.786 динара.
Уколико се потрошња посматра у процентима, домаћинства у Србији су на крају прошле године највише новца издвајала за храну и безалкохолна пића – 34,4 одсто. У истом периоду, домаћинства у Војводини за ту намену издвајала су више новца, односно 35,1 одсто. Следи издвајање за становање, воду, електричну енергију, гас и остала горива – у просеку 17,5 одсто. И ту су издаци домаћинстава у Војводини били већи и износили су 17,6 одсто. Војвођанска домаћинства су у истом периоду издваја више новца за опрему за стан и текуће одржавање – 4,4 одсто, за рекреацију и културу – 5,7 одсто и за остале личне предмете и остале услуге – 6,2 одсто.
Љ. Малешевић
