Ту прилику, сугурно је, многи су искористили, а могу још увек, пошто су многе банке ову акцију продужиле на цео месец. Тако су сада камате у зависности од времена орочења, од око један одсто па и до 3,50 одсто, а пре шест месеци камате на депозитне стопе биле су много ниже и износиле 0,7 процената.
Дакле, оних који имају довољно новца да га штеде има, а то показује и то што грађани Србије, у просеку, месечно штеде око 5.500 динара. Они који то чине најчешће новац остављају на страну за ситуације у којој би им могао затребати, показало је традиционално годишње истраживање Ерсте групе о штедним навикама грађана Србије, а оно је показало и да је грађана који уопште не штеде сада готово 10 одсто мање него 2018.
Истраживање је показало и да скоро 70 одсто грађана Србије сматра да је остављање новца на страну веома важно, али би волели да могу више да уштеде пошто је тек четвртина задовољна износом који могу да сачувају. Просечна месечна уштеђевина или уложена сума ове године износи 5.516 динара, што је мало мање него прошле године, али је скоро 1.400 динара више у односу на период пре седам година. Ово истраживање је дало очекивани одговор на питање зашто се штеди - да би се сачувао новац за ситуације које се не могу предвидети. Наиме, у контексту глобалне економске кризе, највише оних који штеде на то се одлучују како би формирали фонд за тешка времена и хитне случајеве - 53 одсто, а на другом месту је стварање резерви за породицу - 45 одсто. Фонд за старије животно доба прави 22 одсто анкетираних, а за образовање и обуку пет одсто. Штедише мотивише и чување новца за одмор - 23 одсто, набавку телефона или телевизора - 11одсто и веће куповине, попут аута или стана, 10 одсто. Истраживање је дало одговор и на питање колико је оних који уопште не штеде - 43 одсто.
Међу онима који штеде најзаступљенији штедни или инвестициони производ и даље је животно осигурање јер га користи 13 одсто грађана. Следе штедња по виђењу и орочена штедња с 11, односно осам одсто. Међутим, од 2020. године сваки од ових облика штедње бележи благи пад, а све је заступљенија штедња у готовини код куће или у сефу јер такав вид штедње практикује 32 одсто грађана, односно 10 одсто више него пре две године.
У поређењу с претходним истраживањима, овогодишње је показало да је већи проценат грађана који кажу да им се финансијска ситуација погоршала у протеклих неколико година. Тако се изјаснило 45 одсто анкетираних, за 40 одсто је остала непромењена, а 10 процената оцењује да је боља него што је била.
Истраживање се дотакло и инфлације како би се увидео утицај поскупљења основних производа и услуга на буџет потрошача. Чак 57 одсто анкетираних одговорило је да су прилично или веома погођени растом цена, а 87 процената је приморано да смањи личну потрошњу много, прилично или помало. Само је два процента грађана које инфлација уопште не погађа.
У истраживању су анкетирани истакли да су банке на првом месту међу институцијама које би требало да пруже информације и знања о финансијским темама. Наиме, чак 54 одсто грађана тако је одговорило, а то је за осам процената више у односу на прошлогодишње истраживање. Осим банака, као извор информација грађани су издвојили породицу - 40 одсто, медије - 32, Министарство финансија - 30 одсто и школе - 27 одсто.
Свега петина грађана мисли да су добро информисани о финансијским темама и банкарским производима уопште. На скали од један до пет око 40 одсто њих оцењује своје опште знање из ове области оценом три. Када је реч о инвестиционим производима који носе одређени ризик, попут акција, обвезница и фондова, за већину су и даље непознаница јер чак 84 процента анкетираних о њима зна веома мало или нимало. И поред тога, трећина анкетираних има позитивно мишљење о улагању новца у ове производе, посебно грађани стари од 15 до 34 године. Ипак, мали проценат њих спреман је на ризик и евентуалне губитке – осам одсто, док је 80 одсто опрезних.
Д. Млађеновић
