У НБС је речено да се на основу података о географској структури може закључити да је структура остала стабилна, пошто је највише новца стигло из Немачке 27 одсто, Швајцарске 13 одсто, Аустрије 10 одсто, затим Француске 6 одсто и Хрватске 5 одсто.
Када је реч о валутној структури, лане је огромна већина новца, односно 83,1 одсто прилива од дознака, било у еврима, 7,7 одсто у америчким доларима, 3,9 одсто у швајцарским францима, а 5,3 одсто у осталим валутама.
Из Народне банке су навели да централна банка користи методологију платног биланса Међународног монетарног фонда (БПМ6), према којој су дознаке обухваћене кроз ставку која се назива лични трансфери и која обухвата дознаке радника, пензије и друга социјална примања, као и помоћ и поклоне из иностранства, упућене физичким лицима резидентима Србије.
