Подаци НБС-а показују да се, као и у претходним годинама, учешће прилива по основу дозванака лане у бруто домаћем производу Србије, кретало на нивоу од око осам процената. У НБС-у скрећу пажњу на то да се, по подацима о регистрованим дознакама – личним трансферима, у прошлој години просечан износ примљених дознака разликује у зависности од дестинације и начина слања, па се тако преко брзог трансфера новца просечан износ кретао око 262 евра, док је преко рачуна банака он знатно већи и кретао се око 2.000 евра.
У НБС-у за „Дневник” напомињу да се у оквиру личних трансфера из иностранства, а према методологији платног биланса ММФ-а, у њих убрајају: дознаке радника, пензије и друга социјална примања, као и помоћ и поклони из иностранства упућени физичким лицима – резидентима Србије. Прошле године је прилив по основу пензија и социјалних примања износио 724,8 милиона евра, што је 3,6 одсто, или 25,4 милиона евра, више него у 2017.
НБС је нашем листу доставио и податке о приливу дознака – личних трансфера – из десет најзначајнијих држава током прошле године. По тим подацима, највећи прилив био је из Немачке и износио је 978,1 милиона евра, или 28,5 одсто укупног износа. Следе дознаке из Швајцарске с 515,6 милиона евра, или 15 одсто укупног износа. Иза ње су дознаке из Аустрије с 291,9 милион евра, или 8,5 процената укупног прилива. Из Француске је прошле године у Србију на име дознака стигло 194,1 милиона евра, што је 5,7 одсто укупног износа, а из САД 178,6 милиона евра, или 5,2 одсто укупног износа.
Из Хрватске је лане стигло 156,6 милиона евра – 4,6 одсто укупног износа, из Словеније 83,4 милиона– 2,4 одсто, а из Русије 82,2 милиона, што је такође око 2,4 процента укупног износа. Лане је из Италије стигло 79,7 милиона евра – 2,3 одсто, из Шведске 72,4 милиона – 2,1 одсто, док је из других земаља света пристигло 796,9 милиона евра, или 23,2 одсто укупних дознака пристиглих у 2018. години.
Најмање приходе из иностранства има Београдски регион
Најмање приходе из иностранства, по подацима РЗС-а, лане је имао Београдски регион – 0,7 одсто, што је знатно мање од месечног просека на нивоу државе, али и више него дупло од месечног прихода домаћинстава у војвођанским градовима – 1,7 одсто. Када је реч о домаћинствима ван градског подручја, и ту је Београдски регион имао најмањи проценат прихода из иностранства, и то шест пута мањи него војвођанске општине – 1,8 одсто месечно.
Републички завод за статистику је међу девет начина на који су се остваривали приходи домаћинстава у 2018. години у новцу и натури урачунао и примања из иностранства. По тим подацима, приходи из иностранства прошле године износили су на нивоу државе 1,2 одсто укупних новчаних прихода и по висини су били шестом месту новца који су домаћинства у Србији месечно стицала. Занимљиво је, а по подацима РЗС-а, да је највећи проценат прилива новца, односно прихода из иностранства, у Србији лане имала Војводина – 1,7 одсто, и он је био већи од државног просека, али и од прилива дознака из иностранства у региону Шумадије, западне, источне и јужне Србије, иако се верује да највише гастабајтера има управо из тих делова Србије.
Такође, приходи из иностранства у војвођанским градовима лане су били мањи него у војвођанским општинама. Подаци РЗС-а показују да су лане домаћинства у градским подучјима Војводине месечно на име прихода из иностранства имала 1.017 динара, а у осталим општинама 1.054.
Љ. Малешевић
