Гастарбајтери шаљу новце за 800.000 рођака

Стандард грађана у Србији умногоме поправљају рођаци који им шаљу новац из иностранства.
evri, pixabay
Фото: pixabay.com

За првих девет месеци ове године у Србију је стигло 2,3 милијарде евра, а процењује се да ће до краја године та бројка прећи и целе три милијарде. Од те суме највише новца стиже из Немачке. Осим новца које шаљу појединци да би својим рођацима побољшали стандард, ту су и девизне пензије, штедна осигурања која су појединци зарадили и социјална примања.

Процењује се да у Србији чак 800.000 људи прима новац из иностранства. Сви они ускоро ће се наћи у Јединственом регистру корисника новчане помоћи, који ће од 1. јула наредне године водити Народна банка Србије. Осим прималаца девизних дознака, у том новом документу наћи ће се и сви грађани који новац шаљу из Србије. Те новине уведне су због измена Закона о спречавању прања новца и финансирању тероризма код нас. Иако званично уписивање у регистар почиње од јула наредне године, у њему ће се наћи и подаци о дознакама током ове.

Девизне дознаке у Србију долазе различитим путевима. Осим кофера и ташни... који се неће наћи у регистру, новац се може слати и преко банковних рачуна и уплата. Новац се може слати и захваљујући платама које стижу преко финансијских институција које су специјализоване за тај начин слања новца. То је прилично популарно јер они који новац примају не морају да отварају рачун. Те услуге код нас пружају ЈП „Поште Србије”, „Вестерн јунион”, „Мани грам”, „Инетрнешенел инц” и „РИА мани трансфер”.

Онима који се баве спречавањем прања новца регистар треба да омогући брз приступ информацајама о корисницима новчаних дознака да би се открила кривична дела. На тај начин пут до сакупљања података који могу бити драгоцени знатно је скраћен, а надлежни који истражују прање новца или сумњају на њега, неће више морати да се обраћају свакој институцији посебно да би добили податке значајне за истрагу, што ће повећати ефикасност вођења поступка. Подаци из регистра неће бити доступни свима јер ће се примењивати одредбе прописа који регулишу заштиту података о личности, односно они који се односе на пословну тајну.


Немачка и овде обећана земља

За наше гастарбајтере Немачка је и даље обећана земља. Подаци говоре да се из те земље у Србију годишње пошаље око 500 милиона евра. Након Немачке следи Швајцарска, док су све остале земље и у Европи и диљем света много мање заступљене. Хоће ли подаци платних институција показати да су и друге државе на мапи слања новца у Србију, остаје да се види.


Док су код нас подаци о пријему новца већ сада познати, много мање се зна о томе колико новца одлази из Србије. Законом је регулисано да се приликом исељења из Србије може изнети 10.000 евра месечно за подмиривање дуга исељеника. Држављани Србије, по одредбама Закона о девизном пословању, могу слати у иностранство новац за поклон, односно као помоћ члану породице. Уз то, може се слати и новац од ренте, добити или наслеђа.

Колико ће увођење регистра помоћи да се случајеви прања новца лакше откривају, остаје да се види. Наиме, прање новца посебно је заступљно у области трговине наркотицима, а готово да не прође седмица да се не открије да је неко с наших прсотора узео ушеће у том послу који се одвија широм света. То је и један од разлога што је оснивање регистра и више него оправдано.

Д. Вујошевић

EUR/RSD 117.5121
Најновије вести