Народна банка Србије: Инфлацију подгрејали храна и енергенти

Народна банка Србије (НБС) саопштила је данас да су на повећање инфлације у претходном месецу утицале цене непрерађене хране и енергената, који, како наводе из те институције, чине једну четвртину потрошачке корпе.
prodavnica market
Фото: pixabay.com

Позивајући се на податке Републичког завода за статистику, НБС наводи да је инфлација у септембру ове године на месечном нивоу износила 0,8 одсто, односно за 5,7 одсто више у односу на исти месец претходне године.

„Готово 60 одсто међугодишње инфлације било је опредељено факторима на које монетарна политика не може да утиче - ценама непрерађене хране и енергената, који чине једну четвртину потрошачке корпе”, наводе из НБС.

Истичу да су те две групе производа су, заједно посматрано, дале допринос међугодишњој инфлацији од 3,3 процентна поена.


Привремени притисак

На привремени карактер инфлаторних притисака указују и инфлациона очекивања финансијског сектора за једну, две и три године унапред, која се и даље крећу око нивоа од три одсто, као и инфлациона очекивања привреде која се и даље крећу у распону од два одсто до три одсто.

Према пројекцији НБС, међугодишња инфлација ће у наредна два тромесечја највероватније наставити да се креће изнад горње границе циљаног распона од три ± 1,5 одсто.

Од другог тромесечја наредне године из НБС очекују повратак међугодишње инфлације у границе циља, а затим од друге половине године и њено кретање око централне вредности циља, чему ће, додају, допринети и очување стабилности девизног курса и у наредном периоду.


С друге стране, наводе из НБС, дугогодишња релативна стабилност девизног курса, која ће бити очувана и у наредном периоду, представља снажно сидро ценовне стабилности.

Из НБС истичу да су цене непрерађене хране у септембру ове у односу на септембар претходне године биле веће за 17,9 одсто, највише као последица раста цена свежег поврћа од 36,2 одсто и раста цена свежег меса од 15,1 одсто.

Објашњавају да су таква кретања резултат снажног раста цена хране на глобалном нивоу, као и ефекта ниске прошлогодишње базе - цене и једне и друге групе производа су током претходне године биле на изразито ниским нивоима.

У мањој мери, међугодишњем расту цена непрерађене хране у септембру допринео је и раст цена свежег воћа од 6,2 одсто.

Цене енергената су у истом периоду повећане за 9,5 одсто, пре свега као последица снажног раста цене нафте на светском тржишту и достизања њеног преткризног нивоа, који је за последицу имао и повећање цена деривата нафте на домаћем тржишту од 16,3 одсто у односу на септембар претходне године када су цене биле на знатно нижем нивоу, објашњавају из НБС.

Када је реч о повећању међугодишње инфлације у односу на августовских 4,3 одсто, оно је и даље претежно вођено растом цена непрерађене хране, и то пре свега ценама поврћа, које су током целог трећег тромесечја имале сезонски неуобичајено кретање, између осталог и због неповољних временских услова и суше током летњих месеци.

У мањој мери, убрзању инфлације у септембру допринеле су и цене меса и воћа, као и цене појединих услуга.

Међугодишња базна инфлација (индекс потрошачких цена по искључењу хране, енергије, алкохола и цигарета) на коју мере монетарне политике могу да утичу, у септембру је поново била знатно нижа од укупне инфлације и износила је 2,6 одсто, што указује на привременост инфлаторних притисака, наводе из НБС.

Додају да се од почетка године међугодишња базна инфлација креће на нивоу од око два одсто, што је у великој мери, кажу из НБС, резултат и очуване стабилности девизног курса.

Д. Млађеновић

EUR/RSD 117.5814
Најновије вести