Зато их изненади када сазнају да су уз покретну и непокретну имовину наследили и обавезе. Ако се појави кредит који још треба исплатити, ствари се могу закомпликовати. За наследнике је веома битно да сазнају да ли је кредит био осигуран и како – полиса осигурања могла би им знатно помоћи. У Србији је мање од пет одсто кредита осигурано код осигуравајућих кућа. У развијенијим земљама Европске уније то је 20 одсто.
Наслеђивањем кредитних обавеза бавио се недавно портал „Каматица”. Њима се јавио наследник који сматра да су банкари у његовом случају направили грешку. Након смрти оставиоца, обавестио је банку да је оставински поступак у току и да ће се након његовог окончања и преузимања наслеђа јавити да измири обавезе. Међутим, убрзо му је од банке стигло решење за наплату дугам све са затезном каматома од тренутка пријаве смрти до уручења дописа. Појавио се и приватни извршитељ.
Адвокат из Београда Марко Санковић објаснио је да се том наплатом остварује континуитет између оставиоца и наследника. Зато банка има право да зарачунава затезну камату и тражи наплату потраживања. Они који не наследе имовину, неће имати обавезу да измирују дугове уколико то сами не желе. Такође, уколико се установи да је вредност наслеђене имовине мања од обавеза које је покојник преузео, обавеза наследника биће ограничена вредношћу наслеђене имовине.
– Али пре него их пут одведе у банку с потребном пратећом документацијом, наследници треба веома пажљиво да прочитају уговор који је оставилац закључио с банком – каже један банкар. – Могуће је да је у пакету с кредитом закључен и уговор о његовом осигурању, посебно ако је клијент био пензионер. Поједине банке за старије суграђане кредит чак и условљавају полисом. Банко-осигурање у Србији се све више развија, али је још на прилично ниском нивоу. Код нас је осигурањем покривено око пет одсто кредита, док је у развијеним земљама ЕУ чак петина кридита обезбеђена полисама. Цену полисе банке обично зарачунавају у додатне трошкове или се клијенту она наплаћује кроз камату. У наредном периоду очекујем да ће се баш ти послови развијати у финансијском сектору код нас.
Код нас је највише осигураних стамбених кредита код Националне корпорације која се тиме и бави. Та дуговања нису покривена класичном полисом у корист клијента. Осигурање код Корпорације омоугућило је банкама да пруже нижу каматну стопу. У случају да клијент из било којег разлога не може да враћа кредит, обавезе према банци преузима НКОСК, а он потом, као и банка, скида хипотеку и иде у принудну наплату. За осигурање клијента потребна је друга полиса.
Код једне од банка клијенти који осигурају готовински кредит плаћају камату 4,5 одсто плус тромесечни еурибор, што је у овом тренутку 3,32 одсто. Стопа је 12,77, док они који се одлуче да кредит узму без полисе, плаћају га по стопи од десет одсто на годишњем нивоу. У случају смрти клијента, осигуравајућа кућа која је укључена у аранжман ће исплатити остатак зајма. Поједине банке зарачунавају мање трошкове, али је тада кредит покривен тек за неколико месеци отплате. Отплата кредита може се покрити полисом и у случају незапослености. Полиса може уштедети многе проблеме.
Д. Вујошевић
