Укупна кредитна активност пала је у односу на октобар 0,6 одсто. Чак је и у сектору рефинансирајућих кредита, који су претходних година бележили бум из месеца у месец, забележен пад, и то 3,5 одсто.
Дуговања компанија су у поменута два месеца умањена 1,1 одсто и износила су 1.388,25 милијарди динара. Код предузетника је забележен још већи пад, 4,9 одсто, а укупна сума кредита била је 48,78 милијарди динара. Банкаре су спасли само грађани, али и то мало. Кредити су повећани 0,6 одсто и били су 863,42 милијарде динара у сектору становништва.
Банкари се већ подуже жале на то да привреда нема одговарајућих пројеката који заслужују да се иза њих стане финансијски. Што се тиче грађана, ту су већ неколико година највећи раст бележили рефинансирајући кредити, које Биро води под рубриком „Остало”. У новембру је ту забележен пад од 3,5 одсто, а сума је била укупно 83,40 милијарди динара. Расли су готовински зајмови, и то 2,2 одсто, а сума је 324,14 милијарде. Очигледно готово све што се могло „препаковати” већ је рефинансирано. Сада се одобравају чисти кеш зајмови. Банке их нуде под готово истим условима у динарима уз камату од десетак одсто годишње.
Кашњење у отплати је остало готово исто – 12,4 одсто предузећа, а 4,8 одсто становништво. Једино су се мало поправили предузетници, код којих је доцња с откобарских 12,1 одсто пала на 11,4 у новембру.
Д. В.
