Скупштина Србије усвојила је 22. јула Закон о изменама и допуни Закона о регулисању јавног дуга Републике Србије по основу неисплаћене девизне штедње грађана положене код банака чије је седиште на територији Србије и њиховим филијалама на територијама бивших република СФРЈ.
Тиме су измењене и допуњене одредбе важећег Закона, који је донет у извршавању обавеза Србије у складу са пресудом Европског суда за људска права у предмету Алишић и други против Босне и Херцеговине, Хрватске, Србије, Словеније и Македоније.
Најважније измене у Закону односе се на продужетак прописаног рок за одлучивање Управе за јавни дуг по поднетим пријавама потраживања са 23. јуна 2019. године на 23. децембар 2019. године.
Такође, смањује се број полугодишњих рата с десет на осам и помера почетак исплате прве рате за шест месеци, односно с данашњег дана, 31. августа на 28. фебруар 2020. године.
Имајући у виду предлог за продужење рока за одлучивање по поднетим пријавама потраживања мењају се рокови за наплату обвезница и то тако што се одлаже почетак рока исплате обвезница које доспевају, почев од 28. фебруара 2020. године и закључно са 31. августом 2023. године, тако да ће штедише у краћем року остварити своје право.
На већину пристиглих пријава, Министарство финансија - Управа за јавни дуг је од штедиша затражила допуну документације која неблаговремено стиже и скраћује рок у коме је потребно утврдити право на исплату девизне штедње и утврдити стање дуга по штедиши.
Позив се односи на држављане бивших република СФРЈ, осим Републике Србије, који су до 27. априла 1992. године положили девизну штедњу у свим српским банкама, без обзира на место у ком се филијала налазила, и српске држављане, који су до 27. априла 1992. године положили девизну штедњу у филијалама српских банака које су се налазиле на територијама бивших република СФРЈ.
Донетим подзаконским актом, Уредбом о поступку за утврдивање права на исплату девизне штедње грађана ближе се уређује поступак за утврђивање права на исплату девизне штедње грађана.
