Исплата старе девизне штедње: Стразбур наложио, бивше републике отежу

НОВИ САД: Исплата старе девизне штедње у Србији је већ одавно завршена, а многи су већ и заборавили на шта су све тај новац потрошили.
strazbur sud
Фото: pixabay.com

Штедише које су имале улоге у банакама у бившој СФРЈ, посебно у Хрватској и Босни и Херцеговини, нису биле те среће да им се улози врате: чак 7.000 их још увек чека да им се дуг иплати, и то укупно 310 милиона евра.

Србија се, након пресуде Европског суда за људска права у Стразбуру, обавезала на то да ће те штедише обештетити. Исплата је требало да почне у августу ове године. Међутим, прибављање документације о улозима иде споро и уз бројне компликације. Зато ће исплата првих обвезница по том основу почети највероватније 31. августа наредне године. Предвиђено је и да се оконча до 28. фебруара 2024. године. Штедише које су поднеле непотпуне пријаве Управа за јавни дуг ускоро ће позвати да их допуне да би могле ући у процедуру. 

Право на исплату имају сви који су имали девизе на штедњи у две поменуте бивше републике СФРЈ до 1992. године. Исплатом су обухваћене и штедише које су улоге положиле у банке у Републици Српској. Ради се о суми од 310 милиона евра. Толика сума је, у немачким маркама и другим девизама, дата на штедњу махом у Инвест банку и Југобанку.


Банке не постоје

Банке од којих се потражују девизе – Југобанка и Инвестбанка – не послују више на тржишту јер су обе отишле у стечај пре 16 година. Инвестбанка је била активна на тржишту Босне и Херцеговине, а чак 3.000 захтева из те бивше републике СФРЈ односи се на ту банку.

У Хрватској је активна била Југобанка, и ту се појавило 980 штедиша. У Републици Српској је за обе банке поднето 1.620 пријава.


Да би оствариле право на исплату, штедише морају имати потврду да нису већ наплатиле своје улоге у целости или само делимично. Много њих искористило је могућност која им је раније нуђена да суме из улога искористе за куповину некретнина или у приватизацији. Међутим, до тог документа је прилично тешко доћи. Надлежни у Хрватској тврде да немају податке о партијама и улозима и упућују штедише на банке. Колико се за сада зна, надлежни из обеју република и српска страна ускоро би требало да постигну договор па би се и поменута потврда могла добити.

У Босни и Херцеговини је поступак прилично компликован. Дуго се чека на потврде, само на заказивање и по неколико седмица. Када се оне и добију, подаци нису прецизни јер обично у њима пише да штедише нису користиле улоге, иако саме штедише кажу да су део новца који су положиле на штедњу већ искористиле. Службеницима у Босни и Херцеговини је, изгледа, најједноставније да напишу да улог није искоришћен делом или у целости.

С обзиром на то да се документација показала као највећи проблем, у току је њен усаглашавање. Надлежни из Србије, Хрватске и Босне и Херцеговине договарају се о усаглашавању документације да би подаци који се уписују у потврде били тачни. У Министарству финансија објашњавају да је недавно оформљена и комисија која би требало да убрза поступак. Када и како ће то ићи, остаје да се види. Ратни сукоби који су пратили распад Југославије оставили су многе од оних који данас потражују девизе без штедних књижица па самим тим и без документације којом би могли доказати своја права. Потврде које могу да добију у бившим републикама СФРЈ је једино на шта се могу ослонити.

Д. Вујошевић

EUR/RSD 117.9211
Најновије вести