Највећи удео у приходима у новцу и у натури имали су грађани који су запослени, односно имају редован радни однос – 48,8 одсто, затим пензије – 32,3 одсто, приходи од пољопривреде, лова и риболова – 5,1 одсто, натурална потрошња – 3,4 одсто, приходи ван редовног радног односа – 2,9 одсто, примања од социјалног осигурања – 2,6 одсто, остала примања 2,5 одсто и 2,4 одсто чине приходи из осталих извора.
Просечни приходи су, по статистици, били 3,3 одсто већи него у истом периоду 2017. године, а трошкови за личну потрошњу домаћинстава три одсто. У исто време, просечни приходи у односу на трећи квартал прошле године, били су већи 3,1 одсто, а издаци 2,8.
Као и претходних квартала, и у последњем у прошлој години највећи издаци, односно највише новца, домаћинстава су издвајала за храну и безалкохолна пића с уделом од 34,4 одсто, и за становање, воду, електричну енергију, гас и остала горива – 17,5 одсто. Следе издаци за транспорт с учешћем од 9,2 одсто, за личне предмете и услуге – 5,8, за комуникације и за рекреацију и културу – по 5,2 за одећу и обућу – 5,1, за алкохолна пића и дуван – 4,9, за здравље и за опрему за стан и текуће одржавање – по 4,2, а 4,3 одсто чине издаци за остале групе личне потрошње.
Ти подаци указују на све мању разлику између прихода и издатака домаћинстава. Наиме, на крају трећег квартала прошле године, домаћинствима је недостајало 396 динара јер су приходи износили 63.833 динара, а издаци 64.237. Или, на крају другог квартала, домаћинствима је за месечни живот недостајало чак 1.224 динара, јер су приходи били 62.831, а расходи 64.055 динара.
РЗС је обрадио податке и за приходе у новцу и натури домаћинстава у Војводини и они су мањи од просека.
Наиме, на крају прошле године приходи у новцу и натури у Војводини износили су 62.465 динара, а издаци 63.474, што значи да је домаћинствима у северном делу Србије месечно недостајало 1.009 динара.
Већ месецима се понавља податак да трећина домаћинстава може да подмирује потрошњу захваљујући редовној исплати пензија. Наиме, пензије чине 32,3 одсто прихода у новцу који добијају домаћинства, а захваљујући чему могу већим делом да покрију трошкове хране, становања, воде, електричне енергије, гаса и осталих говрива, али и да одвоје који динар за здравље, одећу и обућу, дуван па и рекреацију и културу.
Љ. Малешевић
