Статистика садашњих пензионерских примања показује да више од половине пензионера прима суме до просечног износа.
Јун је последњи обрађен на сајту Фонда за пензијско-инвалидско осигурање, али се бројеви из месеца у месец разликују занемарљиво мало.
Статиситика фонда се ради тако да не постоји податак колико корисника прима баш до суме од 27.775 динара, колики је сада просек.
До 28.082 динара пензију прима висе од миллион пензионера или 54 одсто њих.
Бројчано највећу групацију чине пензионери са примањима између 15.000 и 20.000 динара. Њих је 319.911 или 18,9 одсто, дакле близу петина укупног броја пензионера.
На примања пензионера који имају пензије испод просека, отпада око трећина новца потребна за укупну исплату пензија.
Када је реч о онима који примају више од просека, релативно је бројна групација оних са примањима између 35.840 и 40.000 динара. Њих је 104.665 или 6,2 одсто.
У групи пензионера који примају између 45.000 и 50.000 динара је 67.388 или четири одсто од укупног броја пензионера.
Пензијом већом од 90.000 динара може се похвалити 6.685 најстаријих, а сумом већом од 100.000 - 4.153 пензионера.
Гледано по градовима и општинама, у просеку највише примају пензионери који живе у београдској општини Савски венац. Има их 45.927 и у просеку примају по 44.662 динара.
Просек за цео Београд, у коме иначе живи нешто висе од 400.000 пензионера, износи 36.129 динара.
Најмање примају пензионери у Малом Црнићу, где 1.893 корисника пензија, колико их има у овом граду, у просеку добија по 13.846 динара.
Статистика рађена према врсти пензија показује да су највећа примања старосних пензионера. Њихов јунски просек износи 29.902 динара.
Следе примања инвалидских пензионера. Они у просеку примају по 26.077 динара, док су, очекивано, најмање породичне пензије са просеком од 22.265 динара.
У складу са Законом о изменама и допунама Закона о ПИО, који је ступио на снагу 14. децембра 2019. године, усклађивање пензија ради се једном годишње, почев од пензије за јануар 2020.
Параметри који се користе за одређивање процента ускладивања јесу кретање просечне зараде без пореза и доприноса и кретање потрошачких цена, који имају подједнак удео у формули за усклађивање пензија (тзв. швајцарска формула).
Тако је проценат усклађивања пензије за јануар 2020. добијен као половина: процента раста просечне зараде без пореза и доприноса за период јул 2018 - јун 2019. године у односу на просечну зараду за период јул 2017 - јун 2018. године.
Као и процента раста потрошачких цена за период јул 2018 - јун 2019. године у односу на потрошачке цене за период јул 2017 - јун 2018. године.
У складу с тим, пензије су од јануара 2020. повећане за 5,4 одсто.
