Она је додала и да се каматне стопе на динарске кредите тренутно крећу око својих најнижих нивоа.
У информацији коју је објавила НБС о томе како се промена референтне каматне стопе одражава на цену кредита, наводи се да су камате у марту за привреду биле 3,6 процената, а за становништво 8,4 одсто, што се оцењује као нешто близу најнижих вредности камата до сада. Наводи се и да се повећање референтне каматне стопе прво одражава на каматне стопе на међубанкарском тржишту новца.
Мирјана Милетић је истакла да треба имати у виду да некада прође и неколико месеци док се референтна каматна стопа не пренесе на каматне стопе на кредите, те додала да тај пренос не мора увек да буде комплетан.
- У условима појачане конкуренције у банкарском сектору и настојања банака да задрже клијенте, део повећања референтне каматне стопе банке могу компензовати смањењем својих маржи, тако да тај пренос не буде потпун - рекла је Мирјана Милетић.
Она је оценила је да на нашу привреду више утичу одлуке Европске централне банке него америчког ФЕД-а јер са зоном евра остварујемо знатно јаче трговинске и финансијске везе него са Сједињеним Америчким Државама.
По речима председника Удружења потрошача “Ефектива” Дејана Гавриловића, повећање референтне каматне стопе утицаће на цену банкарскиких позајмица и то искључиво оних у динарима.
Висина рате
Грађани који су од банке позајмили новац ће имати нешто више рате него пре повећања референтне каматне стопе. Наравно, свако од дужника ће сада морати да израчуна колико ће рата бити виша, али би се могло рећи да повећање неће бити превлико.
Тако би, рецимо, за кредит од 500.000 динара и рок отплате од шест година, месечна рата уместо нешто више од 8.000 динара, могла бити већа за око 100 динара.
- Повећање референтне каматне стопе довешће до поскупљења будућих банкарских позајмица - зајмова, кредита, дозвољених минуса... - каже Гавриловић. - С друге старне, вероватно ће и због раста референтне вредности белибора, који је индиректно везан за референтну каматну стопу, доћи до раста задужења код постојећих позајмица.
Дакле, позајмљивање од банака биће скупље, а тешко је рећи да ли ће због тога грађани Србије, којима и онако недостаје новца, чешће долазити у банку по позајмицу или ће се трудити да јој не прилазе.
- Све то зависи од потребе и финансијског стања сваког појединца. Треба рећи да су, уз раст цена кредита, у игри и многа друга поскупљења и то, свакако, утиче на одлуку о томе да ли се задужити или не - каже Гавриловић.
Д. Млађеновић
