Законом је дефинисана акцијска продаја, сезонско снижење и распродаја, па је тако предвиђено да сезонска снижења, односно продаја робе по сниженој цени након сезоне могу да буду дозвољена највише два пута годишње и то у раздобљу између 25. децембра и 10. јануара и 1. и 15. јула, и трају највише 60 дана.
Акцијска продаја, односно продаја робе/услуге по цени која је нижа од претходне цене по новим одредбама закона убудуће неће трајати дуже од 31 дан.
Трговци који организују акцијску продају са роком важења до три дана не морају да истакну снижену и претходну цену, већ јасно одређење процента снижења.
У случају продаје робе/услуге са сниженом ценом, трговац, односно пружалац услуге је дужан да поред понуде продајног подстицаја, на продајном месту јасно истакне и снижену и претходну цену.
Трговци ће бити дужни да физички издвоје робу која је предмет распродаје од продаје робе под редовним условима.
Од објављивања распродаје до краја њеног трајања трговац неће смети да наручује и укључује у распродају нове колицине робе која је предмет распродаје.
Примећено је да се веома често користи реч „распродаја" која упућује да је реч о роби која се више неће продавати или бар не код тог трговца и да су цене ниже, међутим у кратком року се тај исти производ често појави код тог истог трговца у редовној понуди, наводи се у Предлогу закона о трговини.
То често наводи потрошаче да донесе одлуке коју иначе не би донели изато је постојала је потреба да се наведу основни облици снижења и за свака од њих посебна правила.
Дефинисање периода снижења је дато на основу анализе упоредне праксе земаља чланица Европске уније.
Сезонска снижења су прописана у 10 земаља чланица и то углавном два пута годишње, зимско и летње снижење у трајању од 60 дана и односе се на текстил и обућу.
На пример, Словенија има два утврђена термина, зимско не може започети пре првог радног понедељка у јануару, а друго пре другог радног понедељка у јулу и у том утврђеном раздобљу трговци сами одређују када им почиње снижење и не сме трајати дуже од 60 дана.
Два термина сезонских снижења има и Хрватска у којој се спроводе од 27. децембра зимско и од 1. јула летње која такође, не смеју трајати дуже од 60 дана.
У Италији свака регија одређује своје термине снижења, док у Француској трговци могу имати само два сезонска снижења годишње, зимско и летње и могу трајати најдуже шест недеља.
Новим законом којим се уређује трговина ближе су прописани услови и начин нуђења робе/услуга с нарочитим продајним подстицајима и оглашавање продаје робе с продајним подстицајима.
У важећем закону продајни подстицају су били уопштено дефинисани и то је у примени стварало нејасноће.
Унапређење продаје подразумева подстицање продаје на самом месту продаје, односно приликом склапања купопродајног уговора и имајући у виду да се тада доноси коначна одлука о куповини прописан је сет података који морају бити обезбеђени.
Прописано је и шта не сме да садржи огласна порука која се односи на продајни подстицај.
Новим законом биће забрањено оглашавање продајних подстицаја за робу које има у тако малој количини тако да ће очигледно да је намера привлачење купаца ради наводења на куповину друге робе, осим ако није назначена јасно расположива количина на дан почетка продајног подстицаја.
Код оглашавања процента снижења, највећи проценат снижења може да се наведе уколико се односи на најмање једну петину робе у асортиману трговца на сваком продајном месту на који се продајни подстицај односи.
Ако се оглашавају роба или услуга по ценама повлашћеним за одређене категорије лица, за одређено подручје, продајно место и одређени период времена, мора се тачно означити категорија лица, подручје, продајно место и период за које цена важи.
Ако се у огласној поруци пореде цене робе или услуга различитог квалитета, односно цене робе с недостатком и без њега, мораће да буде наведено да је нижа цена условљена нижим квалитетом, односно недостатком.
На оглашавање продајних подстицаја, уколико овим законом није другачије прописано, примењују се одредбе закона којим се уређује оглашавање.
Овим законом прописане су обавезе организатора привредних изложби и традиционалних манифестација који мора да истакне име, трајање манифестације, обележи простор, води евиденцију лица која излажу или продају робу, као и да обезбеди услове за присуство и рад надлежних инспекција.
Разлози за ближе уређење ових тржишних институција су велике злоупотребе у пракси.
Идеја је била да се на таквим манифестацијама (на пример „Дани вина", „Роштиљијаде", „Косидбе" и сл) јасно пропишу и обавезе трговаца који продају робу, а која треба да испуњава услове који су прописани за трговину на продајном месту.
Државна секретарка у Министарству трговине, туризма и телекомуникација Татјана Матић оценила је раније, након што је Влада Србије усвојила Предлог Нацрта закона о трговини учињен значајан корак и да су тим нацртом отклоњене недоумице у вези с продавницама и платформама које продају глобално и не познају географске границе.
Иначе, о Предлогу закона о трговини, Предлогу закона о изменама и допунама закона о електронској трговини, као и Предлогу закона о робним берзама посланици ће се изјашњавати у понедељак, 15. јула.
