Рачуница показује да клијенти морају да плате поменуту суму за оверу уговора, обраду кредита, осигурање, односно за услуге адвоката, нотара, проценитеља, банкара и агената за некретнине.
Агенти за некретнине кажу да ови трошкови не могу да се израчунају прецизно, јер зависе од вредности стана, висине кредита, као и од тога да ли купац користи услуге агенције и да ли банка тражи да позајмица буде осигурана код Националне корпорације за осигурање стамбених кредита (НКОСК).
„Када су у питању стандардне услуге, узмимо за пример стан од 100.000 евра, купац плаћа 150 евра таксу за оверу предуговора код бележника и још толико за процену стана овлашћеном проценитељу који се налази на листи банке за коју се купац определио. Трошкови овере заложне изјаве су око 250 евра, а овера главног уговора око 200 евра. Таксе свих овера код бележника зависе од вредности непокретности, броја потписника у уговору и броја примерака који се оверавају“, наводи представница агенције „Антика некретнине“ Ивана Ђуровић за сајт 4зида.
Уколико је у куповину укључена и агенција за некретнине, потребно је урачунати и провизију која углавном износи два одсто вредности стана, што за некретнину вредности 100.000 евра износи 2.000 евра.
За подношење захтева код НКОСК клијент мора банци да плати 30 евра, а потом се плаћа премија осигурања, а минимална је 1,5 одсто од износа кредита који се зајми.
Овај проценат може да се увећа у зависности од степена задужености клијента, потом ако корисник кредита нема животно осигурање или ако је под хипотеку стављен стан у изградњи.
Ово осигурање не траже све банке, али оне које инсистирају на њему углавном дају нешто повољније услове задуживања, односно клијентима зарачунавају ниже каматне стопе.
Поменути издатак може бити неколико стотина евра, па и више од 1.000 евра.
Ту су и трошкови попут таксе за вађење листа непокретности који мора да буде нов, односно не сме бити старији од седам дана, за коју треба издвојити 540 динара.
Значајан издатак могу бити и административни трошкови обраде кредита, које банке различито наплаћују.
Цене су у процентима и такође зависе од износа кредита који се узима, али по банкарским ценовницима они су око 0,1 одсто од износа кредита, што би у случају куповине стана од 100.000 евра било око 100 евра.
"Стамбени кредити се исплаћују на рачун продавца у динарима, који најчешће има отворен рачун у истој банци као и купац, а цене непокретности су изражене у еврима, тако да трошкове курсних разлика за износ који је из кредита такође плаћа купац на дан исплате", додаје Ђуровић.
Према њеним речима, укупни трошкови зависе од вредности стана и висине кредита, а то важи и за трошкове курсне разлике.
Ако је учешће веће, део новца из кредита се смањује, па су мањи и трошкови курсних разлика, наводи Ђуровић.
