Како за Танјуг каже генерални секретар Удружења банака Србије Владимир Васић, у наредне три-четири године вредност еурибора би могла остати веома ниска.
Еурибор се годинама уназад смањује, а сада је негативан што одговара привреди и грађанима чији кредити су везани за њега.
Наравно, он како се смањује може и да расте, али ја лично не очекујем да ће се то десити унутар наредне три-четири године, барем не осетније, истиче Васић.
Он указује да и ако до пораста буде долазило, он неће бити нагао, већ постепен.
Свакако не очекујем велике осцилације и да се еурибор рецимо врати на ниво од четири- пет одсто, колико је био пре десетак година, рекао је Васић.
Како је Танјугу раније речено у Народној банци Србије, око 65 одсто вредности домаћих кредита индексирано је или одобрено у еврима, а 43 одсто њих везано је за еурибор.
Он више утиче на кредите привреди, јер је 83 одсто кредита привреди евроиндексирано, а код кредита становништву 44 процента, где већину чине управо стамбени кредити.
У НБС су навели да је тешко проценити како ће се еурибор даље кретати, јер то зависи од понуде и потражње.
Објаснили су, међутим, да ће његово кретање највише зависити од политике Европске центалне банке и у којој мери ће она водити експанзивну монетарну политику.
Еурибор је европска међубанкарска стопа која заправо представља каматну стопу по којој првокласне европске банке једна другој позајмљују новац на међубанкарском тржишту.
Банке у нашој земљи, еурибор користе као референтну каматну стопу, односно основицу у структури номиналне каматне стопе при обрачуну каматних стопа на кредите који су индексирани еврима.
У понуди су најчешће тромесечни и шестомесечни еурибор. Њихова вредност се обрачунава дневно.
