Директор Одељења за борбу против фалсификовања и анализу новчаница и кованог новца Народне банке Србије Мирослав Јеремић истиче да је у прва три месеца ове године пронађено 850 фалсификата, за разлику од прошле године, када је у истом периоду пронађено 1.059 фалсификованих новчаница.
По броју комада, већи је број динарских фалсификата, али по вредности, иако мањи број комада, више вреди страни новац који је фалсификован.
Логично је да кад на територији имате валуту која је законито средство плаћања, да она по броју комада буде доминантна. Али због вредности валуте, на пример, најчешће фалсификована новчаница код нас је апоен од 2.000 динара, а најчешћи фалсификат у страном новцу је 50 евра, рекао је за РТС Јеремић.
Указује да фалсификатор има два циља – да новчаницу пусти у промет, али тако да не буде сумњив и да новчаница буде таква да не буде примљена са повећаном пажњом, што је случај, на пример, са апоеном од 5.000 динара.
Помоћ лупе
Грађани који желе да изврше неку проверу могу користити обичну лупу, увећања три до седам пута.
Окренете лупу према рецимо микротексту, значи врло ситан текст. Фалсификатор то не успева на динарским новчаницама да фалсификује и ту ћете видети само неке црте. Гледањем кроз лупу у пределу микротекста видећете текст који је написан јасно, рекао је Јеремић.
Постоје и сложени апарати који имају увеличавајуће стакло, а са стране и четири различита светла која омогућавају да се провери дубока штампа, УВ заштиту, како су детаљи израђени и слично, закључује Мирослав Јеремић.
Две хиљаде динара је најчешћа новчаница. Кад дођете на банкомат, ви ћете највише добити 2.000, евентуално 500, 1.000 динара и то је новчаница која вам задовољава дневне потребе на пијаци, у локалној продавници. И она је значи врло често у промету, сви су навикли да је примају и онда не обраћају пажњу приликом пријема таквих новчаница, објаснио је Јеремић.
Који се фалсификати се лакше проналазе
Народна банка Србије даје циркуларна писма којима објашњава фалсификат страних новчаница, даје његове карактеристике, разлике у односу на оригиналну новчаницу и, ако је банкарски службеник или овлашћени мењач савестан, он ће новчаницу проверити тако што ће гледати тачно одређена три места.
Нећемо рећи која су то, да не бисмо едуковали кога не треба, али ће овај знати шта треба да погледа и брзо и лако може чак и на изузетно квалитетној новчаници, квалитетном фалсификату, да види да ли је фалсификат у питању, рекао је Јеремић.
Код динарских новчаница фалсификат се може лакше пронаћи – разликују се већ на додир руком, на звук папира.
Проблем је у чињеници да наши људи не обраћају пажњу приликом пријема новца. Нормално, да бисте знали разлику између оригинала и фалсификата, морате се упознати са карактеристикама оригинала. То је могуће учинити тако што ћете на интернет страници Народне банке Србије ући у део у којем се говори о новцу и видети који су заштитни елементи оригиналне новчанице, рекао је Јеремић.
Дневник/РТС
