Оно што се променило у последњих неколико година јесу апоени које фалсификатори бирају јер је све чешћа појава фалш новчаница мањих апоена попут 10 и 20 евра или долара. До те промене је дошло из више разлога, а један је напредак штампарске технологије која је у међувремену знатно појефтинила па се сада “исплати” фалсификовати и мање апоене, док је раније таква штампа била много скупља па су се и фалсификатори окретали великим апоенима како би што пре вратили новац који су “инвестирали” у скупу опрему.
Други разлог што се појављују фалсивиковане новчанице мањих износа је то што се оне, по природи ствари, много ређе проверавају у мењачницама, банкама и продавницама па могу и годинама да неопажено остану у оптицају. Потврда те тезе стигла је недавно из Шпаније где је октривена штампарија лажног новца која је била специјализована за апоене од 10 и 20 евра.
У Србији је још увек фалсификаторима “најомиљенији” динар и то апоени од 1000 и 2000 који се углавном проналазе.
Подаци Народне банке Србије за 2018. показују да је пронађено 3.854 комада фалсификованих новчаница номиналне вредности 4.197.970 динара,односно на милион банкнота у оптицају било је тек 10,5 комада фалсификата. Било је 1.225 комада страних новчаница од тога је 89,5 одсто било евра 8,9% САД долара и 1,6 % швајцарског франка.
Ове године у првом тромесечју појавило се 939 фалш новчаница у вредности од 1.234.300 динара, а на милион новчаница у оптицају фалсификата је било 2,6. Од 218 страних фалсификата који су откривени од почетка ове године, највише је било евра (77,1%), затим долара (9,6%), 27 комада британских фунти као и по један случај лажних босанских и немачких марака.
У НБС објашњавају да фалсификатори за пласман лажних банкнота бирају време када су гужве, а пажња оних који раде са новцем смањена. Добра места за растурање су и ауто и сточне пијаце, вашари, ноћни клубови, дискотеке…
У НБС кажу да треба обратити пажњу на квалитет папира као и карактеристичан звук при савијању (не каже се узалуд за паре шушке). Такође треба осмотрити чврстину и еластичност хартије те општи изглед новчанице. Код правог новца штампани делови су увек чисти и јасни те су замућеност и чудне боје, први сигнал за опрез. Указује се и на то да су праве новчанице рељефне те се преласком прстију преко ње то може осетити. Ако се права банкнота окрене ка светлу види се у белом правоугаонику водени жиг. Фалсификатори га често изостављају или ако то покушају да израде детаљи око њега су обично замућени. Заштитна нит је испрекидана и она се најчешће имитира сивом фолијом. Код оригинала се овде види дискренто номинална ознака ту се уочава и ефекат дугиних боја.
Некада су ти фалсификати толико лоши да они који се баве откривањем се често питају како су успели да уопште преваре некога са тим новцем. Зато препоручују грађанима да чак и када примају новац при дискретном светлу да провере основне заштитне елементе.
Искуства из НБС показују да се динари и фалсификују и растурају код нас, док се страни новац углавном кривотвори у иностранству, а касније код нас пушта у оптицај. Досадашња искуства показују да најчешђе долази из Бугарске и Италије. Од страног новца забележено је да су се код нас штампали лажни долари.
Када се тек појавио евро свима је требало доста времена да га упознају. Сада се већ појаваљују и нове серије новчаница од 5,10,20 и 50 евра, док ће нове новчанице од 100 и 200 евра бити пуштене у оптицај крајем маја што ће бити нови “критичан” моменат јер новодизајниране новчанице фалсификатори “воле” јер корисници још не знају детаљно њихов изглед и преваре је много лакше извести.
Душанка Вујошевић
