Ова манифестација одржана је након две године паузе изазване коронавирусом, али овај пут нешто другачије него у годинама пре пандемије.
Наиме, уприличено је стручно предавање на ком је говорио професор Иван Глишовић са Агрономског факултета у Чачку, који је најпре подсетио да су мразови 2020. и 2021. године значајно умањили приносе кајсије, а да ове године кајсија родила, али да је и даље проблем то што се у овом крају, где се налази чак 20 одсто производње српске кајсије, око 400 до 500 произвођача тешко удружује.
Он наводи да ове године због свеукупне ситуације извоз не иде баш у свим правцима, пре свега према Румунији и Пољској, али "значајно мање и према Русији, мада се некакако реализује" те подсећа да кајсију траже и наше и приватне дестилерије на читавом Балкану.
Глишић је скренуо пажњу на то да је извозни карактер овог воћа велики јер је кајсија регионално ограничена врста на регион око Средоземног мора.
Имамо срећу да она успева и у нашој земљи, али се северније од Чешке и Словачке слабије гаји, тако да тржиште за нашу кајсију може бити шире, каже струцњак и истиче да је то било руско тржиште, па север Европе, али и земље у окружењу попут Босне.
Иако се ове године Дани српске кајсије одржавају скромније и требало је произвођачима да пружи сазнања у вези са савременим трендовима производње и прераде, већ постоје планови за поновно враћање велике манифестације у престоницу српске кајсије - село Миоковци.
Организаторима ће у томе помоћи Град Чачак и Туристичка организација града Чачка, чији је директор Војин Јаковљевић рекао да ће ове установе радо учествовати у популаризацији српске кајсија како у региону тако и шире.
По опробаном ранијем концепту направићемо малу потенцијалну берзу мијоковачке кајсије где ће се сусретати и произвођачи али и потенцијални купци, којих је много не само из Србије већ и из региона, рекао је Јаковљевић.
