Пролећни мразеви обрали део рода кајсије и трешње

Пролећни мразеви, нажалост, већ беру воће по Војводини.
д
Фото: Приватна архива

Ниске температуре између 3. и 4 априла нанеле су штету раним сортама трешње, док се остало воће провукло и то захваљујући воћарима који су на време предузели мере заштите и задимњавањем спасли род од ниских температура, али и зато што на плантажама имају поставњене скупе анти фрост системе – изјавио је за “Дневник” стручњак за воћарство проф. др Зоран Кесеровић.

Он каже да су најмање страдале трешње сорте регина и кармен, док се код трешње “лапинс” и “ели роли” оштећење креће од 45 до 60 одсто.

Раније су, навео је, од мраза страдале кајсије у суботичко-хоргошкој регији. Измрзавања се крећу од 20 до 90 одсто у зависности до сорте, квалитета земљишта и положаја засада.

45-60 одсто креће се оштећење од мраза трешања „липинс” и „ели”

Проф. Кесеровић истиче да је баш код трешања у протеклих неколико година дошло до највеће примене технологије у односу на друго воће, али да су направљени пропусти у избора сортимента. - Најнижу производњу трешања имали смо 2020. године, свега око 14.960 тона. У проосеку, у протеклих пет година произвели смо око 20.000 тона трешања.

Код кајсија, истиче саговорник “Дневника” је карактеристично варирање обима приоизводње из године годину услед штете од ниских зимских темепратура и пролећних мразева. - Кајсија смо имали најмање 2020. године, свега око 12.750 тона, док је, рецимо, 2021. године кајсија било више него дуло, 44.077 тона. Ипак у протеклих пет година род кајсија у просеку је био 32.755 тона.

20-90 одсто штета на кајсијама у суботичком крају

По речима проф. др Кесеровића, ниске темпеатуре током и после мировања су у нашим условима кључни фактор смањења воћарске производње из године у годину.

- Најсигурнија мера за спречавање настанка штете од мраза је превентивна, а то подразумева избор воћне врсте и сорте у зависности од агроеколошких услова, избор локалитета, при чему осетљиве воћне врсте не треба гајити у регионима са учесталом појавом ниских зимских темература и пролећних мразева. Постављањем система за наводњавање, противградних мрежа, антифрост система… смањују се ризици. Међутим, ради се о скупим инвестицијама које су рентабилне само у агроеколошким условима које одговарају одабраним воћним врстама .


Највише имамо шљива, јабука, малина

Наша земља је прошле године под засадима воћа имала око 188.880 хектара и забележила производњу од 1.436.121 тона, каже проф. Кесеровић. Најзаступљенији су засади под шљивама, јабукама, малинама и вишњама. Прошле године, истиче, извезено је воћа у вредности од 800,1 милион долара, што је за 24 одста већа вредност у односу на 2020. годину.

- Укупно смо 2021.године инотржишту продали 475.331 тону, што је више за пет одсто него 2020. године.Највећу вредност лане оствариле су замрзнуте малине, свеже јабуке и смрзнуте купине и вишње - истакао је проф. др Кесеровић.


Нажалост, истиче проф. др Кесеровић, имамо много подигнутих засада на неодговарајућим локалитетима који нередовно доносе род, дају ниске приносе или лошији квалитет плодова. Примери за то су засади кајсија, бресака или трешања у равници или садња воћњака на земљиштима са високим нивоом подземних вода, услед чега долази до сушења стабала.

З. Делић

EUR/RSD 117.3637
Најновије вести