Под лубеницама и дињама у атару Идвора тридесетак произвођача има око стотину хектара, а бостан овдашњих повртара веома је тражен, због квалитета.
Произвођачи бостана из Идвора, продавци и препродавци који га крчме на мало у продавницама, пијачним тезгама и другим згодним местима, све чешће муштерије привлаче и натписима да нуде “идворске лубенице”. Није далеко од оживотворења идеје да “идворске лубенице” постану бренд Идвора, јер “Банатска бостанијада” поред културно-забавног, све више добија и на привредном значају, на шта указује начелник Одељења за привреду и локални економски развој општине Ковачица Данијел Магду.
Повртари из Идвора успели су да се организују, да се од идворске лубенице прави бренд, а то не може преко ноћи! Идворска лубеница има одређене карактеристике, а пољопривредници из овог места су то схватили на време и почели да праве производ препознатљив на тржишту, па се у већим градовима већ могу видети натписи који предочавају да су у питању лубенице из Идвора. Знамо да постоји футошки купус, али сада већ постоји и идворска лубеница, па општина Ковачица подржава “Банатску бостанијаду” првенствено из економских мотива, због оснаживања произвођача бостана, али не занемарују се и културно-забавни значај ове манифестације, каже Магду.
Када се на гомили лубеница у Панчеву, Зрењанину, Београду, Ковачици, Уздину и неком другом месту на обичном картону назначи да је из Идвора, то је најбоља препорука за муштерије да ће се добро осладити, јер је већ доказано да су веома сласне и по много чему надмашују конкуренцију.
А, ко производи најслађе лубенице и диње, па и то чији су производи најкрупнији и то покажу прецизна мерења, овековечено је и на овогодишњој “Банатској бостанијади”. Најслађим су се ове сезоне показале лубенице Живана Борчића са 12 процената сласти, док су најслађе диње биле из продукције Живана Закића, сорта “фаворит” је показала 11,6 посто шећера! Када је о сласти бостана реч, разликује се од сезоне до сезоне, па су тако на некој од ранијих бостанијада диње сорте “ананас” бостанџијске породице Попов из Остојићева имале 15,5 посто шећера, а лубенице идворске породице Лукин имале су 14,75 процената сласти. Бостанџије објашњавају да све зависи како се системом “кап по кап” заливају и прихрањују, али и да ли је лето кишовито или притисне суша па дода више сласти.
Шампионски пехари се у Идвору додељују за најтеже плодове бостана, а Лале шеретски знају да кажу како су оне лубенице најкрупније најтеже, а да су оне ситније мало лакше. Пехар за најтежу лубеницу од 17 кила и 190грама освојио је Жарко Патушка, а за друго место признање је припало Живану Закићу са плодом који је тежио 16,6 килограма. Најтежу дињу од 3,9 килограма имао је Мирослав Лакичин. Прва награда за најлепши штанд припала је Андријани Борчић.
Живан Закић је иначе на минулој бостанијади освојио највише признања, чак четири пехара: за најслађу дињу, а другопласирани је био за сласти и по тежини лубенице, као и за лепоту излагачког штанда, међутим, вели да му је стицајем околности измакао победнички пехар за најтежу лубеницу.
Одабрао сам три најкрупније лубенице да измерим која је најтежа, кад наиђе познаник из Фаркаждина и од тих одабере и купи једну која је тежила 17 кила и 800 грама, па је за предају узорка заостала нешто лакша. Са досадашњих десет Бостанијада имам девет пехара, а ова сезона била је најплоднија, четири пехара по хектару! Већ годинама лубенице имам на једном хектару и нешто диња, а на овој Бостанијади имао сам добар пазар, продао сам свих 70 лубеница прве А класе по 20 динара, а диње по 30 динара килограм, задовољан је успехом на “Банатској бостанијади” Закић, без обзира на пех с најтежом лубеницом.
Мада за бостанџије сезона није била најповољнија, када су у питању временске прилике, Закић вели да је прилично добра, али да је штете било због тога што су лубенице нагло сазреле, па му је на њиви пропало пет тона јер није стигао да их изнесе на тржиште, а у то време је и цена на велико била ниска. Али, се сада опоравила.
Година углавном није лоша, мада смо повремено имали много кише и хладније време. Није лако у производњи бостана, мука је производити, а још већа мука га продати. Ипак, било је и новаца, али и борбе за тржиште, где је понуда велика. Само из атара Идвора са стотинак хектара, када знамо да у просеку роди око пет вагона по хектару, ове сезоне испоручићемо 500 вагона лубеница, предочава Живан Закић, и додаје да је ове сезоне лубенице које су прво доспеле продавао за 40 динара, сада на мало иду за 20, али да се код продаје на велико цена поправила, те да из друге бербе лубеница имати још за пар пијаца, а 10. августа пристижу из директне сетве, тако да ће сезона још потрајати.
Знају у Банату калемљене лубенице, које се додатно негују, да теже преко 30 па и 45 килограма, али у нормалним условима производње и по мери љубитеља лубеница, најтраженије су оне од десетак килограма. Жарко Патушка је у производњи бостана већ три деценије, узгаја га на три хектара, а вели да је ове сзеоне имао и крупнијих од најтеже на Бостанијади, међутим, раније су доспеле и није их било могуће сачувати за такмичење а да не ископне, односно буду презреле.
Треба у производњи водити о свему рачуна, одабрати добре сорте, калеме и подлоге, наводњавати и прихрањивати усев колико је потребно, а ко се бави производњом лубеница добро зна да је ту потребно и доста физичког рада, а да ли ће се мукотрпан труд исплатити, зависи од тржишта. У односу на цену по којој су се лубенице продавале на велико за осам до 10 динара, сада је цена доста реална јер се за килограм добија 17 до 18 динара, а на пијацама и у малопродаји је 30 динара. Из искуства знам да је цена добра, када килограм лубенице у ово време стаје као килограм пшенице или кукуруза. Нама бостанџијама је најтеже када цена лубеница падне испод 10 динара, тада нам дође да вриштимо. Лубенице углавном продајем на велико, али вреди изаћи и на пијаце, а битно је да одржавамо Бостанијаду у Идвору, да се нешто догађа и народ окупља и дружи, јер је корисно је за све. Наш славни земљак Михајло Пупин, који је био велики патриота и поносио се завичајем, заслужио је да се у Идвору нешто дешава и село живи, а сигурно би био поносан што лубенице из његовог родног места постају бренд, каже Жарко Патушка.
Милорад Митровић
Пројекат “Ковачица данас“ реализовала је „Панонија медиа“ у сарадњи са „Дневником“. Ставови изнети у овом тексту нужно не изражавају ставове локалне самоуправе, која суфинансира пројекат.
