Она је истакла да су подаци који су до сада стигли показали да је било много више злоупотреба него што се очекивало.
- Први резултати које смо добили нису оптимистични - рекла је Танасковић. - Искрено смо се сви надали да ће тога бити много мање него што јесте и данас крећемо у територијалне контроле, како би видели шта је то што су људи пријавили кроз еАграр, а шта је снимак показао. Да видимо где су неслагања.
Министарка је показала књигу где се јасно виде неслагања која су уочена до сада.
- Овде је сваки случај појединачно и јасно се види шта је то што је пријављено у еАграру, а шта је на снимку - рекла је Тансаковић. - Неретки су случајеви да је пријављена парцела да се обрађује нека култура, на пример, пшеница, кукуруз или шта год, а да је на снимку на тој парцели шума. Неретко је случај да имамо и објекат на тој парцели који је нелегално изграђен, јер је то пољопривредно земљиште.
Према њеним речима, држава је сада први пут у могућности да провери податке које је појединац дао када се регистровао у Регистар пољопривредних газдинстава (РПГ).
Покрајински секретаријат пољопривреде открио је у протеклом периоду такође злоупотребе приликом доделе субненција.
Секретаријат прати остваривање инвестиције за коју су добијени подстицаји у периоду од пет година, речено је „Дневнику”.
- У претходном периоду, у неколико десетина случајева остварених подстицаја у 2021 и 2022 години, утврђене су неправилности, уговори су раскинути, а покренути су поступци повраћаја новца са каматом. У току buyetske године закључи се неколико хиљада уговора са корисницима новчаних подстицаја, што говори у прилог чињеници да пољопривредници потроше за оно за шта су га и добили.
Она је нагласила и да се за пољопривреду издваја велики износ у buyetu и ту зато мора до постоји контрола, како би се новац користио адекватно.
Председник Србије Александар Вучић изјавио је раније да је држава повећала ратарима субвенције, али да је преко еАграра утврдила, путем сателитских снимака, да су поднете лажне пријаве за субвенције за чак пола милиона хектара површина које се не обрађују или за око 80 милиона евра. Казао је да је најмање 20.000 ратара који су поднели лажне пријаве и додао да је то тек почетак у откривања злоупотреба субвенција у пољопривреди.
Кључну улогу у сузбијању злоупотреба, нема сумње, имаће Институт БиоСенс у Новом Саду, пошто је директор Института за „Дневник” рекао да ће се у наредном периоду радити на даљем развоју дигиталних система у пољопривреди ради увођења транспарентности и унапређења пољопривредне производње.
Биосенс је, истакао је, био кључан у откривању малверзација ради добијања субвенција за обраду њива. - Пљачка државних пара је спречана захваљујући увођењу дигитилане платформе за иденификацију е-аграр, коју су радили стручањаци новосадског Инситута, пионира дигиталне трансформације пољопривреде у Србији. Инситут Биосенс повезао је различите базе података - РПГ, катастар и платформу Е-субвнеције, што је допринело да сателитским снимцима буде видљива свака катастарска парцела.
- Кад дајете субвенције које су са 6.000 динара порасле на 18.000 динара у овој години, а имате захтев и да иду на 300 евра, ви морате да појачате контролу - рекла је за „Дневник” министарка Танасковић. - Мора се знати коме дајете субвенције, као и за коју културу дајете колико.
- Захваљујући платформи Е-аграр сада је могуће користити савремене дигиталне системе и ефикасно утврдити да ли се подаци у РПГ и захтеви за субвенције слажу са подацима из катастра и ситуацијом на терену на основу сателитских снимака - објаснио је Црнојевић, што практично значи да не постоји уопште могућност за злоупотребе. - Од оснивања Биосенс ради на развоју различитих дигиталних метода, алата и платформи за пољопривреду како за грађане тако и за државну управу. Неке од њих укључујући примену вештачке интелигенције и сателитских снимака у мониторингу пољопривредне производње за различите намене.
З. Делић
